Austrijski naučnici po prvi put su pronašli tragove mikroplastike u uzorcima ljudskog izmeta, što ukazuje da postoji mogućnost da je ona naširoko rasprostranjena u ljudskom lancu ishrane, navodi Si-En-En.
Za pet do 10 godina ljudi će mnogo bolje razumeti ono što jedu, a u budućnosti će da koriste uređaje koji će biti povezani sa našim DNK, koji će nam ukazivati šta je najbolje da jedemo.
Sudeći prema tvrdnjama doktora Rengana Šaterjea, brokoli bi trebalo da bude prvi izbor ljudi, kada je u pitanju povrće. On tvrdi da je brokoli "čuvar života", a svoje tvrdnje je nedavno izneo u Bi-Bi-Sijevoj emisiji "Doctor in the House".
Praznici i disciplina tradicionalno ne idu zajedno. Zato su ovih dana teretane prazne, a u kafanama nema mesta. Ipak, saveti obično proradi prvih dana januara, pa svi traže brzi recept za povratak na staro.
BiH se suočava sa problemom uvoza genetski modifikovane soje sa kojim se suočava i cijela Evropa.
Ako ste ljubitelj klasične pice, onda poslednja “kreacija“ lanca Pica hat nije za vas.
Istraživanje sprovedeno na miševima nudi objašnjenje zašto držanje dijete može da bude neefikasan način mršavljenja s obzirom na to da glavne moždane ćelije mogu da deluju tako da spreče sagorevanje kalorija.
Pirinač je jedna od najupotrebljavanijih žitarica na svetu, ali je manje poznato da su njene mekinje veliki prijatelji našeg zdravlja.
Konzumacija više od četiri sendviča sa suhomesnatim proizvodima nedeljno može da bude opasna po zdravlje, naročito kod astmatičara, pokazala je studija sprovedena na 1000 francuskih ispitanika.
Često osećamo sitost tek nakon što unesemo velike količine hrane, zbog kašnjenja signala koji iz želuca stižu u mozak.
Prekomjeran uvoz sve više guši domaću proizvodnju, a za samo 11 mjeseci ove godine uvoz voća i povrća na tržište BiH je skočio za 17 miliona maraka u odnosu na isti period prošle godine.
Utisak da se nove generacije sve nezdravije hrane, potvrđuje i novo britansko istraživanje u kom je učestvovalo 5.000 ispitanika
Nedavno je u medicinskom časopisu BMJ objavljena jedna studija, o kojoj piše „Njujork tajms“, i odmah pokrenula mnoga pitanja o uticaju dijeta na kardiovaskularni sistem. Odgovori su u srž pogodili uvreženo mišljenje o zasićenim mastima u namirnicama.
Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa pljuvačka i enzimi ne stignu da 'podmažu' hranu i razlome je na manje delove pre nego što dospe u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo puno vazduha što može uzrokovati gasove i nadutost.
Promene u tehnologiji proizvodnje i refukovanje važnih sastojaka iz namirnica, učinili su nas ranjivim na alergije, autoimuna i druga oboljenja jer je naš odbrambeni sistem oslabljen.
