Аустријски научници по први пут су пронашли трагове микропластике у узорцима људског измета, што указује да постоји могућност да је она нашироко распрострањена у људском ланцу исхране, наводи Си-Ен-Ен.
За пет до 10 година људи ће много боље разумети оно што једу, а у будућности ће да користе уређаје који ће бити повезани са нашим ДНК, који ће нам указивати шта је најбоље да једемо.
Судећи према тврдњама доктора Ренгана Шатерјеа, броколи би требало да буде први избор људи, када је у питању поврће. Он тврди да је броколи "чувар живота", а своје тврдње је недавно изнео у Би-Би-Сијевој емисији "Доцтор ин тхе Хоусе".
Празници и дисциплина традиционално не иду заједно. Зато су ових дана теретане празне, а у кафанама нема места. Ипак, савети обично проради првих дана јануара, па сви траже брзи рецепт за повратак на старо.
БиХ се суочава са проблемом увоза генетски модификоване соје са којим се суочава и цијела Европа.
Ако сте љубитељ класичне пице, онда последња “креација“ ланца Пица хат није за вас.
Истраживање спроведено на мишевима нуди објашњење зашто држање дијете може да буде неефикасан начин мршављења с обзиром на то да главне мождане ћелије могу да делују тако да спрече сагоревање калорија.
Пиринач је једна од најупотребљаванијих житарица на свету, али је мање познато да су њене мекиње велики пријатељи нашег здравља.
Конзумација више од четири сендвича са сухомеснатим производима недељно може да буде опасна по здравље, нарочито код астматичара, показала је студија спроведена на 1000 француских испитаника.
Често осећамо ситост тек након што унесемо велике количине хране, због кашњења сигнала који из желуца стижу у мозак.
Прекомјеран увоз све више гуши домаћу производњу, а за само 11 мјесеци ове године увоз воћа и поврћа на тржиште БиХ је скочио за 17 милиона марака у односу на исти период прошле године.
Утисак да се нове генерације све нездравије хране, потврђује и ново британско истраживање у ком је учествовало 5.000 испитаника
Недавно је у медицинском часопису БМЈ објављена једна студија, о којој пише „Њујорк тајмс“, и одмах покренула многа питања о утицају дијета на кардиоваскуларни систем. Одговори су у срж погодили уврежено мишљење о засићеним мастима у намирницама.
Људи који (пре)брзо једу, узимају велике залогаје и брзо гутају па пљувачка и ензими не стигну да 'подмажу' храну и разломе је на мање делове пре него што доспе у желудац. Када брзо једемо такође гутамо пуно ваздуха што може узроковати гасове и надутост.
Промене у технологији производње и рефуковање важних састојака из намирница, учинили су нас рањивим на алергије, аутоимуна и друга обољења јер је наш одбрамбени систем ослабљен.
