Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) својим извјештајем о годишњој стопи раста потенцијалног бруто домаћег производа управо је потврдила оно што многи економисти већ мјесецима упозоравају – БиХ су неопходне структуралне реформе на тржишту рада.
Реформа јавне управе у БиХ се проводи скоро двије деценије. То је један од кључних процеса придруживања Еуропској унији. Циљ је јачање институција, њихове транспарентности и одговорности. Али, по свим показатељима, далеко смо још од тог циља.
Председник Србије Александар Вучић нагласио је данас у разговору са комесарком за проширење и суседску политику Европске комисије Мартом Кос у Београду пуну спремност Београда да убрза реформе, не због бирократских захтева, већ због тога што верује да оне доносе бољи живот грађанима.
Реформа јавне управе у Босни и Херцеговини са којом домаће институције не могу да се изборе више од 20 година, није ни близу квалитетне имплементације, иако су одавно усвојени и постигнути технички услови за њено спровођење.
Кад се погледа шта је до сад урађено – закључак је да је БиХ скренула са европског пута у поље неизвјесности, политичких тензија и блокада.
- Председник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да је за Србију важно да спроводи реформе и привуче инвеститоре и указао да, када је реч о економији у свету, највећи страх изазива геополитичка ситуација.
Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Тања Вукомановић изнијела је оштре критике на рачун Приједлога програма економских реформи Републике Српске за период 2025–2027. године, наглашавајући да документ, иако садржи одређене добре приједлоге, пати од недостатка конкретних мјера и рјешења.
- Уважени господине и колега Ћосићу, јако ми је драго што сте реаговали на моју изјаву да је у Републици Српској потребно правити паралелне институције, јер ове које имамо нису на нивоу задатка који им је повјерен.
Популистичка прича. Овако је економисткиња Светлана Ценић за Српскаинфо прокоментарисала реформу јавних предузећа, коју је неколико пута најавио премијер Републике Српске Радован Вишковић.
Реформа јавних предузећа је постала отрцана фраза у који више не вјерују чак ни представници власти.
Предсједник Бугарске Румен Радев изјавио је данас у Сарајеву да представници власти у БиХ треба да спроведу реформе, ојачају дијалог и постигну консензус уз превладавање унутрашњих разлика, уколико желе да убрзају пут БиХ ка ЕУ.
Босна и Херцеговина има још десетак дана да усагласи листу реформи ако жели да у септембру добије прву траншу из Плана раста за западни Балкан, новог програма ЕУ дизајнираног да земљама у региону помогне на путу ка ЕУ.
Заустављање раста плата у јавном сектору, смањење пореских олакшица, укидање субвенција за електричну енергију, али и успостављање фонда за финансијску стабилност цијеле БиХ само су неке од мјера за којима треба да посегну домаће власти према мишљењу Међународног монетарног фонда (ММФ).
Након што је високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит донио одлуку којом намеће техничке измјене изборног законодавства у БиХ, из Брисела је стигла порука како се реформе очекују од локалних власти, и да се извршна овлаштења високог представника требају користити "само као посљедња мјера", те како је опсежна међународна супервизија "некомпатибилна с европском будућности БиХ".
"Када смо додијели кандидатски статус БиХ у децембру 2022. и сада Евопски савјет одлучило да се отворе преговори о чланству, наравно да тиме говоримо да ви можете бити чланица. Али многе су реформе пред вама. По различитим критеријама мораћемо пратити планове кроз Делегацију ЕУ."
