Грађани БиХ најбројнији страни купци некретнина у Хрватској

Страни купци током 2025. године купили су у Хрватској укупно 9.159 некретнина, што представља 7,8 одсто свих евидентираних купопродаја.

Иако је њихов удио на тржишту и даље значајан, подаци показују велике промјене у структури купаца у односу на 2016. годину.

Ко највише купује некретнине у Хрватској?

Највише некретнина и даље купују Словенци, који су прошле године остварили 2.576 купопродаја, односно више од четвртине свих страних куповина. Слиједе Нијемци с 1.962 и Аустријанци с 875 купопродаја.

На четвртом мјесту налазе се купци из БиХ с 464 купљене некретнине, а одмах иза њих су Чеси са 460 купопродаја.

Слиједе Мађари с 399, Пољаци с 391 и Словаци с 383 купопродаје. Међу десет најзаступљенијих земаља налазе се још Италија с 241 и Србија са 185 купопродаја.

Купци из БиХ посебно се издвајају по расту активности на хрватском тржишту некретнина, јер је број њихових куповина у односу на период од прије десетак година повећан чак осам пута.

Сличан тренд примјетан је и код купаца из Србије, чији је број куповина порастао шест пута, док је код купаца из Украјине повећан 6,4 пута.

Посебно је изражен раст међу купцима из Швајцарске, који су са само 14 евидентираних куповина 2016. године дошли до 97 прошле године.

Чеси и Мађари у истом периоду удвостручили су број купопродаја, док је код Американаца забиљежен раст од 3,5 пута, иако је њихов укупан број трансакција знатно мањи.

С друге стране, број некретнина које купују држављани Русије смањен је за чак 78 одсто. Код Швеђана је забиљежен пад од 62 одсто, а код купаца из Уједињеног Краљевства од 53 одсто.

Мање су активни и Италијани, који су 2016. године били четврти међу страним купцима, док данас остварују 29 одсто мање купопродаја.

Странци укупно купују мање некретнина него прије неколико година

Упркос расту броја куповина из појединих држава, укупна активност странаца на хрватском тржишту некретнина смањује се од 2022. године.

Те године забиљежен је врхунац од 13.344 купопродаје, а страни купци учествовали су у готово десетини свих трансакција.

Од тада је број куповина странаца смањен за 31 одсто.

Њихов удио на тржишту тако се вратио приближно на ниво из 2021. године, када је такође износио око осам одсто.

Ипак, у поређењу с 2016. годином, број некретнина које купују странци и даље је 59 одсто већи.

Према процјени Хрватске привредне коморе из 2025. године, око 90 одсто страних купаца некретнине стиче у пет обалних жупанија.

Ријеч је о процјени, будући да званични подаци о таквој територијалној расподјели нису доступни.

Некретнине се све чешће прво разгледају путем видео-позива

Промјене нису видљиве само у националној структури купаца, него и у начину на који се некретнине продају.

Дигитални огласи, видео-позиви и доступност документације постају све важнији, посебно за заинтересоване купце из удаљенијих држава.

На то упозоравају и из платформе ЕстатеИQ, намијењене управљању некретнинама и њиховој продаји.

“Страни купац данас први пут разгледа некретнину на мобилном телефону, из Варшаве или Љубљане, и на темељу огласа одлучује хоће ли уопште сјести у ауто”, објашњавају из ЕстатеИQ-а.

Због таквог начина претраживања тржишта, квалитетна презентација некретнине и потпуне информације постају пресудне већ при првом контакту.

“Зато оглас мора одговорити на питања прије него што их купац постави: тлоцрт, стварна квадратура, енергетски разред, трошкови одржавања, и то на његовом језику. Први обилазак све чешће иде видеопозивом, а на мјесто купац долази тек кад је практично одлучио. На крају пресуђује документација. Агенција која на почетку пошаље уредан извод из земљишне књиге и јасно објасни поступак купње добија повјерење купца који је можда никад неће видјети уживо”, наводе из ЕстатеИQ-а.

Такав приступ посебно је важан за купце из Пољске, Украјине, Швајцарске или Сједињених Америчких Држава, којима сваки физички обилазак некретнине подразумијева додатно планирање путовања.

Према искуствима платформе, дио купопродајног поступка могуће је обавити на даљину, при чему доступност информација и уредна документација имају важну улогу у доношењу одлуке.

(СЕЕбиз) Фото: Илустрација/БН