​Од античког лијека до посластице: Како је лубеница освојила Балкан

Историјски подаци показују да су први сусрети наших простора са лубеницом изгледали потпуно другачије од данашњих, а њено „освајање“ Балкана одвијало се у два велика историјска таласа.

Историчари и археолози потврђују да је прва, античка верзија лубенице на Балкан стигла преко старих Грка још у 4. вијеку прије нове ере.

Међутим, тадашњи плодови тешко да би данас икоме били привлачни.

Античка лубеница била је блиједа, тврда, препуна сјеменки и углавном горког или неутралног укуса.

​Умјесто као посластица, гајена је као драгоцјен, природни резервоар воде током сушних периода и војних похода, захваљујући дебелој кори која је дуго чувала течност.

Чувени љекари Хипократ и Диоскорид користили су је првенствено као лијек – служила је као моћан диуретик, али и као облога за хлађење главе код дјеце која добију сунчаницу.

​Арапски утицај и долазак слатког плода
​Она права, слатка и црвена лубеница какву данас познајемо, стигла је на балканске просторе тек у развијеном средњем вијеку, између 11. и 13. вијека.

За њену селекцију и узгој слађих сорти заслужни су Арапи, који су је преко Медитерана проширили по јужној Европи.

Из овог периода датирају и први сачувани европски цртежи црвеног плода у тадашњим медицинским приручницима.

​Потпуна експанзија и масовни узгој на Балкану услиједили су са доласком Османлија од 14. вијека. О дубокој укоријењености ове културе и данас свједочи наш језик.

Док је ријеч лубеница старог словенског поријекла (од ријечи луб, што означава кору), у многим крајевима Балкана и даље се користи препознатљиви турцизам карпуза, који вуче коријен из персијског језика.

​Као специфичан куриозитет издваја се и једно географско име – мјесто Лубенице на острву Црес, чија историја сеже чак 4.000 година у прошлост.

Иако је име насеља у документима заправо настало модификацијом римског назива Хибернициа (зимска утврда), судбина се поиграла да једно од најфасцинантнијих историјских мјеста на Јадрану понесе управо име ове омиљене љетње биљке.

(БН)