Дрековић предат Тужилаштву БиХ

Члан његовог адвокатског тима Кадрија Колић казао је да Дрековић није требао бити ухапшен, него да је прво требао је добити позив за саслушање.

"Лишење слободе је потпуно незаконито. Тужилаштво БиХ, не по први пут, демонстритра незнање и одлучност у кршењу принципа претпоставке невиности. Лишен је слободе из разлога што сумњају да ће побјећи у Србији, а да претходно нису провјерили да он нема важеће документе Србије, нити је боравио тамо од 1990. године, чак није био ни на џенази својих родитеља. Износе чињенице о радњама кривичног дјела за које се Дрековић још није изјаснио и те чињенице су нетачне и лажне, адвокат Мирсад Црновршанин и ја ћемо то оборити пред Судом БиХ", казао је Колић.

Према његовим ријечима, Дрековић у СИПА није саслушан и саслушање ће се обавити у Тужилаштву БиХ.

"Због тога и износим овакве квалификације на рад Тужилаштва. Моја порука је ВСТВ-у је да престану именовати незаналице на тужилачким мјестима. Требало би да га пусте па да се договоримо о термину саслушања. Тражили смо доказе на основу којих они темеље основ за отварање истраге и на основу чега темеље став да ће се дати у бјекство", рекао је Колић.

Дрековић је ухапшен јутрос у свом стану у Сарајеву управо по налогу Тужилаштва БиХ које га терети да је починио ратни злочин у мјесту Калиновик код Коњица 1995. године.

Осумњичени ће бити испитан у Тужилаштву БиХ, а након тога ће бити донесена одлука о даљњим активностима у предмету.

Из Тужилаштва је раније саопштено да је Дрековић под истрагом Посебног одјела за ратне злочине и осумњичен је да је у својству некадашњег заповједника 4. корпуса Армије РБиХ поступао противно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата.

Дрековић се терети да је у прољеће 1995. године издао директну строго повјерљиву заповијед артиљеријским јединицама на ширем подручју опћине Коњиц да изврше неселективно гранатирање мјеста Калиновик, насељеног становништвом српске националности.

Након издане заповједи, навели су из Тужилаштва, артиљеријске јединице АРБиХ извршиле су гранатирање из артиљеријских оружја велике разорне моћи, у више наврата, током маја и јуна 1995. године те је усљед експлозије граната убијено дијете у доби од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих особа те гранатирањем проузрочено велико разарање имовине и објеката.

Осумњичени се терети за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва.

(НН/Клиx.ба)