Колико нас заправо има у односу на званичне бројке?

Да је ријеч о питању које домаће власти више не могу држати по страни, показује и најновији извјештај Европске комисије о БиХ, објављен 4. новембра. Брисел је у њему изричито затражио да БиХ заврши процедуру и усвоји Закон о попису становништва, домаћинстава и станова, донесе план његове имплементације и проведе попис. Тиме је питање пописа поново стављено међу конкретне задатке које БиХ треба испунити у процесу европских интеграција.

И док Европска комисија тражи законски оквир и конкретне кораке, у БиХ још нема одговора на кључно питање – када ће грађани поново бити пописани и какву ће демографску слику показати нови резултати?

Посљедњи попис, проведен у октобру 2013. године, показао је да у БиХ живи 3.531.159 становника. Од тога је у Федерацији БиХ пописано 2.219.220, у Републици Српској 1.228.423, а у Брчко дистрикту 83.516 становника.

Додатни проблем представља чињеница да ни резултати посљедњег пописа нису прихваћени на исти начин у цијелој земљи. Након што је Агенција за статистику БиХ објавила коначне резултате, у Републици Српској они нису признати. Народна скупштина Републике Српске одбацила је методологију обраде података због неслагања око третмана резидентног становништва.

Разлике између статистичких институција нису остале само на нивоу домаћих политичких и институционалних неслагања. Приликом одговарања на питања из Упитника Европске комисије која су се односила на број становника, Агенција за статистику БиХ и Републички завод за статистику Републике Српске доставили су различите податке.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, објављеним у публикацији „Демографија 2024“, средином те године у БиХ је процијењено 3.412.000 становника. Годину раније процјена је износила 3.422.000, а 2022. године око 3.434.000 становника.

Поређењем посљедње процјене са резултатима пописа из 2013. године долази се до разлике од око 119.000 становника. Толико је, према званичним статистичким подацима, смањен број становника за нешто више од деценије.

Међутим, званичне процјене не дају потпуну слику демографских промјена, посебно због тога што спољне миграције нису обухваћене на начин који би омогућио прецизно утврђивање броја људи који су напустили земљу и више не живе у БиХ.

Додатни показатељ представљају евиденције здравственог осигурања. Према подацима Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, током 2025. године у Федерацији БиХ регистровано је 1.826.102 осигурана лица. У Републици Српској, према подацима Статистичког годишњака Републике Српске, крајем 2024. године евидентирана су 920.464 здравствено осигурана лица.

Када се саберу подаци из Републике Српске и ФБиХ, долази се до укупно 2.746.566 здравствено осигураних лица. Овај број не представља укупан број становника, јер дио грађана има здравствено осигурање по другим основама, укључујући осигурање у иностранству, док дио становништва није обухваћен овим евиденцијама. Ипак, ријеч је о још једном показатељу који отвара питање колико људи заиста живи у БиХ.

Демографски губици далеко већи од званичних процјена

Колико је демографска слика БиХ промијењена у посљедњих неколико деценија показују и процјене демографа. Уочи рата, односно 1991. године, Босна и Херцеговина је имала 4.377.033 становника, чиме је достигла свој историјски демографски врхунац, док су процјене стручњака за 2024. годину говориле о свега 2.865.656 становника, што је смањење за готово 35 посто у односу на пријератни период.

Процјене за 2026. су још суморније.

Професор демографије др Стево Пашалић за Фену наводи да је Република Српска у овом периоду изгубила чак 36 посто становништва, па је са некадашњих 1,55 милиона пала на око 995.000 реално присутних грађана, уз мрачне процјене да би до 2050. године могла спасти на свега 600.000 људи. У Федерацији БиХ број становника пао је са пријератних 2,73 милиона на око 1,8 милиона, док се у Дистрикту Брчко смањио са 87.627 на 68.173 становника. 

Све ове процјене, иако се разликују по методологији и обухвату, указују на дубину демографске кризе у којој се БиХ налази. Истовремено, чињеница да институције не располажу јединственим и поузданим подацима додатно отежава сагледавање стварног стања.

На крају се намеће питање које је много шире од саме статистике: може ли БиХ озбиљно планирати економски и друштвени развој, али и водити преговоре о чланству у Европској унији, ако не зна колико становника има, колико их одлази, колико се рађа и каква је стварна старосна и радна структура њеног становништва?

(Бука/Фена) Фото: БН