Већи број пријава крађе идентитета

“Централна изборна комисија БиХ ће парцијално достављати информацију са пратећом документацијом Тужилаштву БиХ. Планирали смо да у наредна два дана Тужилаштву доставимо ту прву информацију, свакако радимо и на документовању осталих случајева. Можемо казати да је заиста значајнији број бирача који се нама јављају да је њихова воља злоупотријебљена. Што се тиче кривичног дјела, ми већ мјесецима упозоравамо на основану сумњу почињења кривичног дјела”, казала је Максида Пирић из ЦИК-а.

До сада је у Централну изборну комисију пристигло 150 пријава грађана и то путем општинских изборних комисија и полицијских органа. Ради се о пријавама грађана чији је идентитет злоупотријебљен. Незванично ријеч је о много већем броју. Након обраде ови подаци биће прослијеђени Тужиилаштву.

Највећи број пријава односи се на злоупотребу личних података грађана у сврху гласања путем поште, без њиховог знања. Занимљиво да највећи број пријављених за гласање у одсуству долази из Хрватске, Србије и Њемачке. Због свега наведеног Коалиција под Лупом тражи да се јавно објави списак бирача који гласају у одсуству. У ЦИК-у одговарају да је то немогуће.

"Коалиција под лупом апелује на Централну изборну комисију да јавно објави списак бирача путем поште, наравно уз заштиту личних података грађана али уз навођење имена и презимена, те општине и државе за које су пријављени за гласање ", нагласио је Дарио Јовановић из Коалиције под Лупом.

"У овом тренутку не постоји правни основ за такво што. Укоилко би се објавио бирачки списак са лимитираним подацима водећи рачуна о закону о заштити личних података не би био употребљив у смислу доказивања идентитета. Оно што ћемо у вези с тим додатано подузети јесте да ЦИК планира доставити извод из централног бирачког списка опћинским/ градским изборним комисијама да они објаве одређене податке и да позову бираче да провјере да ли је неко злоупотријебио њихову вољу", истакла је истакла је Пирићева.

Но, ово нису једине неправилности. Још у мају и јуну мјесецу евидентиран је већи број случајева лажних профила и лажних наградних игара водећих трговачких ланаца у БиХ а гдје је услов за учешће у наградној игри био да грађани/ке пошаљу слике личне карте са обје стране.

Сумња се да су управо ови профили били кориштени за наведене злоупотребе.

"Такође, забиљежени су случајеви притисака страначких активиста/ца у Републици Србији на држављане БиХ да се пријаве за гласање путем поште. Притисци на студенте из БиХ у Новом Саду којима се нудио новац у замјену за личне податке и пријаве за гласање путем поште у њихово име, те масовне страначке кампање за гласање путем поште у другим државама, пријетње отказима у јавном сектору, неажурирани спискови по опћинама, преурањена кампања", потцртао је Јовановић.

Кривични закон БиХ прописује санкције за изборне преваре и то од новчаних до затворских. Но, до сада дугогодишњом казном затвора нико није кажен иако је раније било сличних пројава па и поступака који су вођени пред Судом БИХ. Споменимо 2016. годину када су процесуирани Драган Шекарић, Драгољуб Миловић и Бранко Переула, јер су на изборима 2010. године преварили већу групу грађана како би дошли до гласова за Далиборку Миловић, тадашњу кандидаткињу за Скупштину Босанско-подрињског кантона Горажде. Иако су проглашени кривима, добили су тек условне казне затвора од десет мјесеци уколико не почине исто дјело у року од двије године. Судски поступак трајао је чак шест година.

Извор: Н1