Телефонске линије прислушкиване у БиХ

Из докумената које посједује Н1 види се да је прислушкивано шест линија из Босне и Херцеговине. Пресретнут је позив на релацији Сарајево, БХ Телецом, Реимс, Франце Телецом. Сљедећа линија успостављана је између Сарајева и Ротердама, а прислушкиване су и линије између Сарајева и градова Киста у Шведској, Осла и Брисела.

Још није добијена потврда ко је био мета ових прислушкивања у БиХ.

Ова афера се захуктала након јавног иступа аустријског заступника Петера Пилца, који је рекао да су амерчка агенција НСА уз помоћ њемачког БНД-а, тестирали прислушкивања 256 телефонских линија, међу њима и оне из БиХ, Словеније, Србије и Хрватске.

Ову информацију нико од надлежних у БиХ није желио да коментарише. Министар безбједности Драган Мектић каже да неће предузимати никакве радње, јер наводе Пилца не сматра релевантним, док је министар полиције Републике Српске Драган Лукач "неупућен".

Експерте, међутим, афере прислушкивања не изненађују.

"Ту нема пријатеља, сви су непријатељи. Чак и кад су земље у добрим односима, владе прислушкују да би имале податке. Нису само САД у питању, то раде све велике силе које прислушкују како би прикупиле податке за вођење своје вањске политике", изјавио је Предраг Ћеранић.

У БиХ се не зна ко контролише прислушкивање, нити гдје завршавају подаци уколико неко и буде прислушкиван.

Суд БиХ одобрава захтјеве за прислушкивање ОСА-е, али Суд БиХ није желио доставити податак о томе колико је одобрених захтјева, наводећи да су ти подаци повјерљиви.

Једини који су покушали да уђу у траг прислушкивању је Агенција за заштиту личних података, али су у томе онемогућени.

Ова агенција је прије двије године покушала да изврши инспекцијску контролу три највећа телеком оператера у БиХ, али су онемогућени тврдњом да су подаци о прислушкивању тајни.

Лани су контролисали 15 тужилаштава у цијелој БиХ, али су наишли на затворена врата када су инспектори покуцали на адресу Тужилаштва БиХ. Након тог покушаја, директор Агенције се у државном тужилаштву води као осумњичени.

"Мене терете да сам злоупотребио службени положај, да сам вршио инспекцијски надзор у 15 тужилаштава, да сам приступио нечијим личним подацима и да сам неком начинио штету. Значи, све је имагинарно, нигдје ништа", коментарисао је Петар Ковачевић из Агенције за заштиту личних података БиХ.

Упућени кажу да се прислушкивање у БиХ користи како би се држали у шаци политички противници, док је сврха америчко-њемачких прислушкивања у БиХ и регији била сазнања о евентуалним терористичким активностима.

Сви разговори праћени у Европи су анализирани и филтрирани ради тражења обавјештајних података, тражењем карактеристичних ријечи као што су "тероризам", "бомба" и слично.

Извор: Независне