Васковић непријатељ број 1

У протеклих осам година био сам на свим емитованим Црним листама, које је креирао Режим и његове сабласне слуге, а неријетко се дешавало да сам Црна листа само Ја и нико више. Човјек-Црна листа, што је, свакако, за упамтити као раритет.
 
Ни код опозиционих снага нисам много боље стајао, због своје лоше навике да напишем оно што јесте, што мислим, а да не погађам шта би било коме/некоме одговарало да ја саставим и објавим као сопствени цопy пасте „став“. Па сам прије двије године освануо на СДС-овом званичном локалном изборном флајеру као Непријатељ Но2. Но1 је био Педи Ешдаун, а Но3 Милорад Додик. Лијепо друштво, нисам био претјерано незадовољан.

Дубоко повријеђени мојим инсистирањем на чињеницама, а не на платформи „Како смо ми паметни, али народ никако да то препозна и изгласа нас“, некаква жгадија из СДС-а, пришљамчена при врху странке, одлучила је да ме поново стави на Црну листу, као неподобног аутора, склоног и критици СДС-а. Овај пут сам Но1!

Како домишљато у ове предизборне дане; Како генијално; Како СДС-овски-наћи појединца на којем ћеш се опробати и показати своју правовјерност, православност, есдеество, опредијељеност против Режима нападом на Васковића.

Не желим да именујем ту багру, како по јазбинама из којих су испузали не би изигравали моје жртве (толико је тих жртава мојих, да ми је већ помало непријатно) и на продаји сопственог кретенлука зарадили који политички поен, али морам нагласити да су се ти безвриједни опиљци преживљеног времена, које се неће више никада вратити, ма колико они склапали спискове Неподобних, престравили када су сазнали да ћу се позабавит њима. А потрудио сам се да сазнају, како бих тестирао храброст надолазећег Жирија своје сурове свакодневнице.

Храброст аутора Црних листа нестала је нетрагом. Један се чак вајкао како он има троје дјеце; Ваљда му та чињеница даје за право да буде Кретен. И то комплетан.

Исти тај је два сата прије тога пред педесетак СДС-ових активиста на Јахорини Васковића свечано прогласио Непријатељем. Што ме чини у сопственим очима Витезом.

Али, манимо се сада Витезова и Витештва.

СДС нас убјеђује да доноси промјене. Какве?
Црне листе скројене и прије него што су дошли на власт?!

Ако је то промјена коју доносе, онда нам се тек црно пише. Да не може црвеније.

Ако већ сада СДС-ова бижутерија кроји Црне листе, шта ће тек укројити, проштепати, избрвендлати, саштити... када освоје власт? Ништа добро.

Туробност нам је свакодневница, дугодневница и будућност.

Уколико су заиста за промјене, требали су прво себе да промијене и ријеше се карцинома из сопствене утробе; Башибозука чија је једина филозофија да сједну умјесто Калифа, а недорасли су да Калифу воде донесу; Смећа које „мисли“ да је прежвакавање режимских стереотипа доказ да су мислеће особе, а не најобичније фуњаре, недостојне и да им се име помене; Багре којој је та странка дала све, а они странци ништа, али итекако користе и злоупотребљавају тај оквир како би се окористили. И отхранили своју дјецу. За туђу им се баш јебе.

Прогласити Васковића за Непријатеља, за Неподобног, није промјена.

Није чак ни цопy пасте, јер су недорасли да не знају ни прекопирати Режим.

Режим који то чини много квалитетно и много брутално; Режим убија Бога у теби толико да си сав модар и испод коже која ти је преостала.

Режим то ради са правим играчима, вриједним битке, достојним борбе, а не са недораслом жгадијом коју Васковић набије у црну рупу само кад каже „Бу“ и то не прегласно.

Ако је СДС са описаним шљамом кренуо по побједу, онда је то залуднији посао од Сизифовог, па макар Васковића стваили на ен Црних листа.