(Пред)изборна изненађења

Јавност је највише чекала имена кандидата за чланове Предсједништва БиХ. Изненађења има, али се не очекују промјене.

Политички субјекти су имали рок до јуче (14.7.) до 16.00 часова да предају кандидатске листе и имена кандидата за предстојеће опште изборе у БиХ који су заказани за 12. октобар. Мање – више стање је било познато и неколико мјесеци раније када је ријеч о именима кандидата мада се у Републици Српској до краја водила „борба“ унтар Савеза за промјене када је ријеч о кандидату за српског члана Предсједништва БиХ. Након неслагања са напредњацима Јована Хаџи Митровића, који је био против кандидатуре Младена Иванића за Предсједништво, Савез је ипак одлучио да на ту позицију именује управо Иванића, који ће на мегдан Жељки Цвијановић, кандидату тренутно владајуће коалиције у РС, СНСД-а, ДНС-а и СП-а.

Битка за промјене у РС

„Опредијељени смо да мјењамо постојећи режим, много је тога јако лоше. Увјерен сам да ћемо створити услове да опозиција побједи и да се ствари од октобра истински промијене. Наша опредјељеност за промјене је јасна“, рекао је Младен Иванић, кандидат опозиције из РС-а, Савеза за промјене који броји седам политичких субјеката из овог ентитета.

 Жељка Цвијановић рекла је да се не боји ниједног противкандидата. Коментаришући изјаву лидера ПДП-а Младена Иванића да је увјерен да је може побиједити у трци за члана Предсједништва БиХ, Цвијановићева је рекла да је и док није била носилац неке функције "боље трчала трку" од Иванића који је имао функцију.

"Лијепо је што Иванић тако фино о себи говори. Одлично знам коју трку трчим за Републику Српску читав низ година. Чак и онда када је Иванић носио једну или двије-три важне функције, ја их тада нисам носила, али сам и тада трчала трку боље од њега", рекла је Цвијановићева.

Хаџиомеровић највеће изненађење

Поред комбинаторика из РС-а, највеће изненађење ових избора биће Бакир Хаџиомеровић, сагласни су и аналитичари и цијела јавност. Овај новинар и уредник Федералне телевизије кандидат је СДП-а за бошњачког члана Предсједништва БиХ а одлуку је донијело Предсједништво странке.

"Хтјели смо да дођемо до кандидата који ће бити нови кандидат, који ће бити доказани борац за БиХ, који ће бити љевичар по свом опредјељењу и који ће представљати ново лице. Зато смо се опредијелили да Бакир Хаџиомеровић представља СДП", поручио је Златко Лагумџија, предсједник СДП-а и додао да је Енес Суљкановић други кандидат СДП-а за предсједника/потпредсједника Републике Српске.

 Бакир Хаџиомеровић рекао је да није смио пропустити ову шансу: "Ово је шанса коју нисам смио пропустити, био бих неодговоран према својој дјеци и БиХ. Ја ћу побиједити ове изборе, својим протукандидатима желим срећу“.

Кандидат СДА за бошњачког члана Предсједништва је Бакир Изетбеговић и то је одлучено прије неколико дана на сједници Предсједништва ове странке. Кандидат Савеза за бољу будућност БиХ за бошњачког члана Предсједништва БиХ је лидер странке Фахрудин Радончић. Странка дијаспоре БиХ такође је предала Централној изборној комисији БиХ кандидатске листе за предстојеће изборе у БиХ а кандидат ове странке за Предсједништво БиХ је Џебраил Бајрамовић.

Суљагић испред ДФ-а

Када је ријеч о члановима Предсједништва БиХ из Федрације још је занимљива кандидатура Емира Суљагића, коорадинатора коалиције Први март. Његова кандидатура је испред Демократске фронте Жељка Комшића, коју је напустио Дамир Марјановић, члан Предсједништва странке који је требао бити кандидат за члана Предсједништва БиХ.

„Залажем се да БиХ буде земља једнакоправних грађана на сваком њеном кораку. С обзиром на уставна овлаштења Предсједништва БиХ најважнија ствар ће бити покретање БиХ у њеном чланству ка НАТО-у. Што се мене лично тиче ја ћу остати вјеран циљевима, мисији и вриједностима покрета Први март“, рекао је Суљагић.

Прије више од мјесец дана канидатуру за члана Предсједништва БиХ објавио је Мустафа Церић, бивши реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ. Он је тада рекао да није необично што су вјерски лидери политички опредијељени: „Без имало задршке стављам све своје способности у службу преданог рада за добробит свих грађана наше земље. Одлуку нисам донио сам, нити олако. Од својих сарадника и суграђана добио сам охрабрење и подршку за кандидатуру“, рекао је тада Церић.

 Казаз: „Скандалозно“

Политички аналитичар Енвер Казаз оштар је у оцјени кандидата за чланове Предсједништва БиХ, посебно бошњачких: „Невјероватно је да су поједини кандидати само карикатуре појединих странака. Неке кандидатуре су скандалозне. Такође неке партије су кандидовале људе који им требају за даље дјеловање а не због тога што они нешто вриједе. У сваком случају, сретно било на новим изборима, ништа ново под капом небеском, само одређене структуре и даље напредују“.

На овим изборима коалиција Хрватског народог сабора кандидовала је Драгана Човића за хрватског члана Предсједништва БиХ. Осим Човића у трци за хрватског члана Предсједништва су и први човјек ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж, затим Зора Терзић Шеремет кандидат Демократске фронте Жељка Комшића и Живко Будимир као кандидат неколико мањих странака.

„Ја сам отклонио ону кључну баријеру коју сам имао али морам исто тако рећи, што није пристојно, да ја за то немам подрушку своје породице“, рекао је Драган Човић уочи истека рока за предају листи.

Посљедњи круг политичког пакла

Све у свему шарена политичка позорница на којој ће се кандидати борити за мандат од наредне четири године за мјесто колективног шефа државе. Аналитичари кажу да је нажалост ријеч о људима истуреним из истих центара моћи, без очекивања за било какве конкретне промјене.

„У цијелој БиХ постоји одумирање зреле политичке сцене и те политичке калкулације са разним именима говоре о томе да политичке партије нису довољно испрофилисане. И мислим да је то посљедњи круг политичког пакла, да ћемо тек на наредним изборима можда моћи да говоримо о неким представницима који заиста одражавају политике. Овако, то су само калукулације“, каже политички аналитичар Милош Шолаја.

Истекао је дакле рок до када политичке партије треба да предају кандидатске листе и имена кандата за предстојеће опште изборе који ће се одржати 12 октобра. Централна изборна комисија након запримљењих пријава, има рок до 8. августа за овјеру кандидатских листи. Осим листи за чланове Предсједништва БиХ, међу данашњим предатим листама су и оне за предсједника/потпредсјдника РС-а и Федерације БиХ као и за парламенте оба ентитета и Дистрикта Брчко.

Извор: Дојче веле