Планина годи срцу, море имунитету

СЕЗОНА годишњих одмора је почела и углавном су они који путују већ одабрали дестинацију. Лети се углавном опредељујемо за морски амбијент, али доста туриста у овом периоду године посећује планине и бање. Стручњаци кажу да приликом избора места за годишњи одмор треба узети у обзир чињеницу који климатски услови ће телу пружити најбољи одмор, где ћемо се ослободити од стреса и напунити позитивном енергијом.

Они који немају проблема са здрављем могу да бирају према афинитету и финансијским могућностима, али хронични болесници морају пажљивије да се распитају о предностима и манама изабраних туристичких дестинација.

Генерално, организму прија промена места боравка и климе. Али, ако су промене температуре или надморске висине нагле, у почетку то може да делује као шок на организам и зато треба испоштовати време неопходно за адаптацију, па се тек онда препустити максималном уживању. На планинама тај период траје три до пет дана, у зависности од надморске висине, а на мору нешто краће, и углавном се односи на поступно излагање сунцу. Али ако је у питању хорнични болесник, период аклиматизације траје дуже.

- Планинску климу одликује изузетно чист ваздух, пријатно сунчево зрачење, низак барометарски притисак, висок ниво кисеоника и обиље корисних лаких негативних јона који дају енергију ћелијама и побољшавају имунитет - објашњава др Томислав Јовановић, редовни професор физиологије Медицинског факултета, клинички физиолог и специјалиста спортске и баромедицине. - Ова комбинација је веома повољна за здраве али исцрпљене људе, који су под стресом или су се неправилно хранили током године. Планина годи и кардиоваскуларним болесницима, јер олакшава рад срца и дисање, убрзава метаболизам и скида килограме. Ипак, треба имати на уму да се боравак на планинама вишим од 800 метара не препоручује најмлађима и особама старијим од 60 година. До 800 метара надморске висине је оптимално, и не оптерећује у значајнијој мери срце и плућа.

Предност боравка на планини, осим повољног климатског фактора, јесте и чињеница да нижа температура током ноћи обезбеђује уравнотежење симпатикуса и парасимпатикуса (компоненти аутономног нервног система), што доприноси ревитализацији организма. Свеж планински ваздух добар је и за опоравак од малокрвности и доприноси повећању нивоа хемоглобина и црвених крвних зрнаца. Висина ће пријати и особама које су нервозне или осећају тескобу, а овде би требало да се одмарају и они који имају повећану функцију штитасте жлезде.

- Најмлађима се препоручује боравак на мору, јер ће им то побољшати имунитет, биће отпорнији током године, а медитеранска клима може да елиминише или бар редукује респираторне болести - каже др Јовановић. - Родитељи морају да буду пажљиви приликом излагања нежне дечје коже сунчевим зрацима. Не треба заборавити да се сунчево зрачење одбија од водене површине и да може да делује на кожу чак и када је дете склоњено под сунцобран.

Сува, топла и сунчана медитеранска клима се посебно препоручује оболелима од бронхијалне астме, а море прија и онима који болују од туберкулозе, хроничног бронхитиса, блажих кардиолошких обољења или неуролошких поремећаја.

- Летовање на мору у сезони се не препоручује особама које имају активну малигну болест, нарочито меланом - упозорава наш саговорник. - Да би се испољили повољни ефекти боравка на планини или мору, одмор би требало да траје најмање две недеље.