Planina godi srcu, more imunitetu

SEZONA godišnjih odmora je počela i uglavnom su oni koji putuju već odabrali destinaciju. Leti se uglavnom opredeljujemo za morski ambijent, ali dosta turista u ovom periodu godine posećuje planine i banje. Stručnjaci kažu da prilikom izbora mesta za godišnji odmor treba uzeti u obzir činjenicu koji klimatski uslovi će telu pružiti najbolji odmor, gde ćemo se osloboditi od stresa i napuniti pozitivnom energijom.

Oni koji nemaju problema sa zdravljem mogu da biraju prema afinitetu i finansijskim mogućnostima, ali hronični bolesnici moraju pažljivije da se raspitaju o prednostima i manama izabranih turističkih destinacija.

Generalno, organizmu prija promena mesta boravka i klime. Ali, ako su promene temperature ili nadmorske visine nagle, u početku to može da deluje kao šok na organizam i zato treba ispoštovati vreme neophodno za adaptaciju, pa se tek onda prepustiti maksimalnom uživanju. Na planinama taj period traje tri do pet dana, u zavisnosti od nadmorske visine, a na moru nešto kraće, i uglavnom se odnosi na postupno izlaganje suncu. Ali ako je u pitanju hornični bolesnik, period aklimatizacije traje duže.

- Planinsku klimu odlikuje izuzetno čist vazduh, prijatno sunčevo zračenje, nizak barometarski pritisak, visok nivo kiseonika i obilje korisnih lakih negativnih jona koji daju energiju ćelijama i poboljšavaju imunitet - objašnjava dr Tomislav Jovanović, redovni profesor fiziologije Medicinskog fakulteta, klinički fiziolog i specijalista sportske i baromedicine. - Ova kombinacija je veoma povoljna za zdrave ali iscrpljene ljude, koji su pod stresom ili su se nepravilno hranili tokom godine. Planina godi i kardiovaskularnim bolesnicima, jer olakšava rad srca i disanje, ubrzava metabolizam i skida kilograme. Ipak, treba imati na umu da se boravak na planinama višim od 800 metara ne preporučuje najmlađima i osobama starijim od 60 godina. Do 800 metara nadmorske visine je optimalno, i ne opterećuje u značajnijoj meri srce i pluća.

Prednost boravka na planini, osim povoljnog klimatskog faktora, jeste i činjenica da niža temperatura tokom noći obezbeđuje uravnoteženje simpatikusa i parasimpatikusa (komponenti autonomnog nervnog sistema), što doprinosi revitalizaciji organizma. Svež planinski vazduh dobar je i za oporavak od malokrvnosti i doprinosi povećanju nivoa hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca. Visina će prijati i osobama koje su nervozne ili osećaju teskobu, a ovde bi trebalo da se odmaraju i oni koji imaju povećanu funkciju štitaste žlezde.

- Najmlađima se preporučuje boravak na moru, jer će im to poboljšati imunitet, biće otporniji tokom godine, a mediteranska klima može da eliminiše ili bar redukuje respiratorne bolesti - kaže dr Jovanović. - Roditelji moraju da budu pažljivi prilikom izlaganja nežne dečje kože sunčevim zracima. Ne treba zaboraviti da se sunčevo zračenje odbija od vodene površine i da može da deluje na kožu čak i kada je dete sklonjeno pod suncobran.

Suva, topla i sunčana mediteranska klima se posebno preporučuje obolelima od bronhijalne astme, a more prija i onima koji boluju od tuberkuloze, hroničnog bronhitisa, blažih kardioloških oboljenja ili neuroloških poremećaja.

- Letovanje na moru u sezoni se ne preporučuje osobama koje imaju aktivnu malignu bolest, naročito melanom - upozorava naš sagovornik. - Da bi se ispoljili povoljni efekti boravka na planini ili moru, odmor bi trebalo da traje najmanje dve nedelje.