Опада број пушача

Прије десет година, 40 одсто становништва је пушило, али је тај број почео да опада, захваљујући законима, мјерама и активностима здравственог система Српске и ресорног министарства.

Према Истраживању здравља становништва Републике Српске, које је проведено 2010. године, у значајно већем проценту пуше мушкарци - 35,9 одсто и становништво од 25 до 34 године - 37,5 одсто.

"У Српској 2,3 одсто становника повремено пуши и то чешће жене - три одсто, него мушкарци - 1,5 одсто", прецизира за Срну љекар Службе социјалне медицине у Институту за јавно здравство Стела Стојисављевић.

Она упозорава да је пушење један од пет фактора за настанак и развој кардиоваскуларних обољења. У цигаретама се налази више од 50 канцерогених супстанци.

Просјечан пушачки стаж у Републици Српској је 20,2 године и нешто је већи код мушкараца - 22,1 година, него код жена - 17,4 године.

На јавним мјестима у Републици Српској 80,7 одсто становника старијих од 18 година изложено је дуванском диму и то у нешто већем проценту мушкарци - 83,6 одсто, него жене - 76, 4 одсто...

На радном мјесту, дуванском диму је изложено више од половине /53,6 одсто одраслих становника/ и опет већином мушкарци - 60 одсто, затим особе са средњом школом - 58,2 одсто и становници требињског региона - 68,4 одсто.

Поводом 31. маја - Свјетског дана борбе против употребе дувана, стручњаци упозоравају да пушење представља највећи превентабилни фактор ризика по људско здравље и спада у болести зависности.

"Дејство никотина на рецепторе у мозгу је, можда, и јаче од дејства хероина. Пушење није само навика, него болест зависности", упозорава национални координатор за контролу дувана у Српској Дарко Марковић.

Он истиче да је веома тешко оставити пушење и наглашава да се то може учинити успјешно уз вољу, жељу и савјете стручњака.

"Пушењем једне цигарете у ваздух се испушта око 4.000 штетних супстанци, од којих су 40 изразито канцерогене - оне путем удисања улазе у сваки дио људског организма и дословно нападају сваку људску ћелију", појашњава Марковић за Срну.

Љекари сматрају да је пасивно пушење, можда, чак и горе од активног, јер непушачи, осим дуванског дима, удишу и продукте сагорјевања пушача.

Марковић каже да Српска има одличне законе о забрани пушења, продаји и рекламирању дувана и дуванских производа, али да се они не проводе како треба.

Највеће ефекте у борби против пушења има цијена цигарета. Цијена је та која утиче на то да неко престане пушити - тако је у цијелом свијету.

Свјетска здравствена организација /СЗО/ сваке године поводом Свјетског дана борбе против употребе дувана, 31. маја, организује посебну тему. Ове године тема су цијене, таксе и порези.

Према подацима СЗО, око пет милиона људи годишње умре од посљедица пушења, а до 2020. године од пушења ће годишње умирати чак 20 милиона људи.