Ваздушни шерифи

Шерифи носе регуларну одећу како би се стопили са „обичним“ путницима. Њихов тренинг је кројен по ситуацијама са којим се могу сусрети у ваздуху укључујући ту и препознавање одређених образаца понашања и технике самоодбране дизајниране за уски простор авиона.

Програм ваздушних шерифа покренут је 1962. године након што је председник Џон Ф. Кенеди потписао амандман Акта о федералној авијацији 1958. године, који је повећао казне за ометање особља у авиону.

Када су 1974. године представљени скенери на аеродрому, број шерифа је нагло опао, али се то променило након 11. септембра 2011. године – до тада је било свега 33 активна шерифа.

Ваздушни шерифи су специјално тренирани тајни агенти који се боре против тероризма у авионима. Они се стапају са другим путницима, али су у сваком тренутку спремни да пуцају у све оне који лет могу довести у опасност.

Агенти морају имати најмање 21 годину и не више од 37 година по примању у службу. С обзиром на то да морају да пуцају у врло скученом простору, они су једни од најбољих стрелаца међу федералним агентима.

Међутим, упркос њиховим вештинама и тренингу, током историје, ухапшено је више ваздушних шерифа него људи које су ухапсили ваздушни шерифи. У просеку они забележе 4,2 хапшења годишње од 2001. године. Како буџет њихове службе износи 800 милиона долара, на свако хапшење се потроши 200 милиона долара.