Vazdušni šerifi

Šerifi nose regularnu odeću kako bi se stopili sa „običnim“ putnicima. Njihov trening je krojen po situacijama sa kojim se mogu susreti u vazduhu uključujući tu i prepoznavanje određenih obrazaca ponašanja i tehnike samoodbrane dizajnirane za uski prostor aviona.

Program vazdušnih šerifa pokrenut je 1962. godine nakon što je predsednik Džon F. Kenedi potpisao amandman Akta o federalnoj avijaciji 1958. godine, koji je povećao kazne za ometanje osoblja u avionu.

Kada su 1974. godine predstavljeni skeneri na aerodromu, broj šerifa je naglo opao, ali se to promenilo nakon 11. septembra 2011. godine – do tada je bilo svega 33 aktivna šerifa.

Vazdušni šerifi su specijalno trenirani tajni agenti koji se bore protiv terorizma u avionima. Oni se stapaju sa drugim putnicima, ali su u svakom trenutku spremni da pucaju u sve one koji let mogu dovesti u opasnost.

Agenti moraju imati najmanje 21 godinu i ne više od 37 godina po primanju u službu. S obzirom na to da moraju da pucaju u vrlo skučenom prostoru, oni su jedni od najboljih strelaca među federalnim agentima.

Međutim, uprkos njihovim veštinama i treningu, tokom istorije, uhapšeno je više vazdušnih šerifa nego ljudi koje su uhapsili vazdušni šerifi. U proseku oni zabeleže 4,2 hapšenja godišnje od 2001. godine. Kako budžet njihove službe iznosi 800 miliona dolara, na svako hapšenje se potroši 200 miliona dolara.