Dok zvaničnici Republike Srpske godinama najavljuju reforme, reorganizaciju i veliku čistku u javnim preduzećima, finansijski problemi brojnih sistema ne prestaju. Umjesto najavljivanog postavljanja stručnih rukovodilaca, smanjenja troškova i odgovornosti za loše poslovanje, sve češće se kao izlaz iz problema pojavljuju nova kreditna zaduženja i pomoć iz budžeta.
ALTA banka iz Srbije, kojoj je Narodna banka Srbije 31. oktobra oduzela dozvolu za rad, kreditirala je Vladu Republike Srpske sa 22 miliona evra, dok je ranije Olimpijskom centru "Jahorina" odobrila kredit od 4,6 miliona KM. ALTA grupa planirala je i preuzimanje Addiko Bank Sarajevo i Addiko Bank Banja Luka.
U poslednjih 20 godina institucije Republike Srpske su degradirane, javna preduzeća dovedena na ivicu propasti, javni dug povećan nebrojeno puta, a da za to niko ne snosi odgovornost. Pošto je stanje dugoročno neodrživo, neophodne su promjene, rekla je u rubrici “Bez uvijanja”, Jutarnjeg programa BN televizije poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Mirjana Orašanin.
Elektroprivreda Republike Srpske kredite namijenjene za investicije utrošila je u sve drugo, samo ne u ono za šta je novac namijenjen – kapitalne projekte. U ovo preduzeće uložene su stotine miliona maraka, a ono je samo u prvih pola godine napravilo gubitak od 56 miliona maraka, praćen višemilionskim zaduženjima.
Novac koji je zakonski morao biti uložen u izgradnju novih hidroelektrana i modernizaciju distributivne mreže, holding „Elektroprivreda Republike Srpske“ (ERS) godinama unazad troši na plate prekomjernog broja radnika, krpljenje tekuće nelikvidnosti i kupovinu socijalnog mira.
Vlada Republike Srpske danas će ponovo spašavati elektroenergetski sektor i dati nove garancije za kredite “Elektroprivrede RS” i “Rudnika i termoelektrane Gacko”, te odgađanje plaćanja poreskih obaveza “RiTE Ugljevik”.
Vlast nas svakodnevno uvjerava da je situacija pod kontrolom i da Republika Srpska, prema standardima Svjetske banke, spada u red „umjereno zaduženih zemalja“, ali surova ekonomska realnost na terenu pokazuje potpuno drugo lice.
Bliže se izbori, obećanja se nižu. Sve što nisu uradili za dvadeset godina, uvjeravaju, uradiće do oktobra, a ako pobijede nešto i u narednom periodu. Direktor “Autoputeva Republike Srpske” Radovan Višković navodi da trenutni ivesticioni ciklus premašuje 2,5 milijardi KM, dok će u narednom periodu taj iznos skočiti na šest milijardi KM.
- U BiH ukupni krediti domaćim sektorima na kraju marta iznosili su 29,57 milijardi KM, što je u odnosu na prethodni mjesec povećanje za 353,2 miliona KM ili za 1,2 odsto.
„Hidroelektrane na Drini“ zadužiće se 20 miliona KM kod Investiciono – razvojne banke Republike Srpske, a garant za vraćanje ovog kredita biće Republika Srpska.
Narodni poslanik PDP-a i član PSS-a, Bojan Kresojević kaže da o stambenim kreditima IRB-a više neće odlučivati struka, već politika.
„Nad Srpskom vise ogromni krediti koje treba da vrati, ali je pitanje odakle jer se vlast samo oslanja na kredite, a ne na proizvodnju. Zaduživanje po kamati većoj od planiranih prihoda vodi u dužničko ropstvom“, poručio je ekonomski analitičar, Zoran Pavlović u emisiji MAT BN televizije.
Uprava Investiciono razvojne banke Republike Srpske nedavno je najavila da će početi sa direktnim plasmanima kredita za građane.
Za samo godinu dana kreditno zaduženje građana BiH je poraslo za 3 milijarde maraka. Riječ je o ne namjenskim kreditima koji se koriste za „krpljenje“ kućnog budžeta i preživljavanje. Uz svoje kredite građani indirektno vraćaju i kredite koje podiže država.
Ukupni krediti u Bosni i Hercegovini su za godinu dana porasli za oko tri milijarde KM, a više od polovine ovog iznosa su krediti namijenjeni stanovništvu, pokazuju podaci o monetarnim kretanjima Centralne banke BiH.
