Увоз и извоз БиХ: Суфицит остварен са само двије државе
- Више од 20 земаља је током пет мјесеци ове године у Босну и Херцеговину увезло производа вриједних више од 100 милиона КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
- Више од 20 земаља је током пет мјесеци ове године у Босну и Херцеговину увезло производа вриједних више од 100 милиона КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Европска унија данас почиње да спроводи прву фазу забране увоза руског гаса путем цевовода, као део такозваног постепеног укидања руских енергетских испорука, пренели су руски медији.
Предсједник Савеза Удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић рекао је да је због прекомјерног увоза меса, цијена меса свиња значајно ниска, чак испод произвођачке.
Босна и Херцеговина још увијек нема савремени попис пољопривреде, иако је ријеч о статистичком истраживању које представља основу за планирање аграрне политике и расподјелу средстава у овом сектору. Иако је било планирано да се пољопривредна газдинства попишу још током прошле године, све је остало мртво слово на папиру.
Према званичним подацима, Република Српска је од јануара до марта извезла робу вриједну око 1,246 милијарди КМ, док је увоз достигао чак 1,895 милијарди КМ. То значи да је дефицит у спољнотрговинској размјени нарастао на готово 649 милиона КМ.
Народни посланик ПДП-а и члан ПСС-а, Бојан Кресојевић упозорио је да се домаћа производња у Републици Српској гаси, док истовремено увоз биљежи значајан раст, што, како каже, представља директну посљедицу погрешних економских политика актуелне власти.
Босна и Херцеговина је зависна о увозу основних животних намирница. То показују подаци Министарства спољне трговине и економских односа БиХ за 2025. годину, према којима је ова земља увезла прехрамбене производе у вриједности 2,72 милијарде евра.
РиТЕ Угљевик јуче је потписао уговор о измирењу обавеза по арбитражним одлукама са „Електрогосподарством Словеније“, чиме је званично завршен вишегодишњи спор и обустављен арбитражни поступак у Вашингтону.
Раст глобалних тензија и цијена енергената све више отвара питање сигурности снабдијевања храном у Босни и Херцеговини. Стручњаци упозоравају да би сваки озбиљнији поремећај на свјетском тржишту могао имати директне посљедице на домаће тржиште.
Од почетка рата између САД-а, Израела и Ирана, глобално тржиште суочило се с озбиљним поремећајима, што се директно прелило и на економију Босне и Херцеговине. Иако је домаћа инфлација резултат комбинације унутрашњих слабости и спољних фактора, најновији сукоби додатно су појачали притиске, посебно кроз раст цијена енергије и увозних производа.
Босна и Херцеговина је почетком ове године додатно смањила извоз електричне енергије, која се свакако све мање извози из године у годину.
Енергетска сигурност коју САД обезбјеђује и која доноси опипљиве користи грађанима Босне и Херцеговине централни је фокус Сједињених Држава.
Док све већи број нашег становништва одлази у разне дијело свијета у потрази за послом, на њихово мјесто долазе радници из азијских земаља. Многи од њих имају упитне квалификације, неки и сумњиве намјера, а већина их БиХ користи само као пролазну станицу за одлазак у земље Европске уније.
Увоз најтраженијег бх. производа струје током прошле године порастао је за више од 100 одсто, показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.
"Сједница је била веома занимљива, а највише се говорило о таксама на увоз челика. Данас нисмо гласали о томе због великог броја примједби", изјавио је министар спољних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић.