Протесте пред уред Вигемарка
Прошло је пет сати кад сам јутрос стигао кући, послије скоро 800 пређених километара за 20-ак сати, али због очаја, туге и бијеса не могу да заспим. И док сретни народи броје сате и припремају се да у весељу и радости дочекају нову 2019. годину, ми нажалост бројимо ухапшене, претучене, дане од убиства недужног младића. Клонули смо у безнађе, апатију и колективну депресију која се лијечи само бјекством са окупираног подручја у коме царује Мафија, насиље, безакоње, неправда. . .
