Потоп у "Шумама": Чупају се кредитом од 22 милиона КМ
Влада Републике Српске у функцији Скупштине акционара је дала управи предузећа сагласност да се кредитно задужи за 22 милиона марака.
Влада Републике Српске у функцији Скупштине акционара је дала управи предузећа сагласност да се кредитно задужи за 22 милиона марака.
Након што се посао са решавањем вишка радника у Електропривреди и Жељезницама Републике Српске заврши, изгледа да на ред долазе Шуме Српске. Из Синдиката Шума су нам потврдили да је у току систематизација радних места и да су радници у страху да би ускоро могли да буду проглашени вишком.
Прошле су двије недјеље од како је премијер РС Радован Вишковић најавио да ће сви директори шумских газдинстава која су у минусу “морати да оду”, а десет губиташа је још увијек у фотељама и нема никавих наговјештаја да би могли бити смијењени.
Шуме Српске по други пут су промијениле тендерску документацију за набавку интегрисаног информационог система од 17 милиона марака. Нови рок за достављање понуда је 29. октобар, пренијели су поједини портали. Јасно је да се тендер намјешта Проинтеру, тврде у опозицији.
У минусу је 11 газдинстава у Шумама РС, а директори свих губиташа ће морати да своје позиције уступе неком другом. Ово су јуче, након “рибања” Источном Сарајеву, свако на свој начин, поручили и премијер РС Радован Вишковић и в. д. генералног директора “Шума РС” Славен Гојковић.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић разговарао је данас у Источном Сарајеву са вршиоцем дужности директора предузећа “Шуме Републике Српске” Славеном Гојковићем и његовим сарадницима.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић рекао је вечерас да се ради на спровођењу мјера које је утврдила Влада Српске с циљем побољшања ситуације у “Шумама Републике Српске”, наводећи да је усвојен Нацрт закона о шумама и извршене кадровске промјене у шумским газдинствима.
“Шуме РС су на фиктивним фирмама изгубиле 30 милиона марака то је почетак краја регуларног пословања тог предузећа и све што је везано за Шуме нема предзнак регуларног. Тамо је криминал до задњих пања у шуми. Тамо се краду на десетине милиона марака годишње, а вјерујем да је и 300, 400 милиона марака покрадено у досадашњем вишегодишњем мандату ове власти а то је од 2006. до данас”, тврди Станић.
Јавно предузеће „Шуме Српске“ у првој половини ове године послује у минусу од 2,63 милиона конвертибилних марака. Премијер РС Радован Вишковић (СНСД) позвао је директоре 18 шумских газдинстава, која послују негативно, да сами оду с функције. Вишковић је констатовао како су за такво стање „криви људски фактар, бахато и неодговорно понашање руководилаца“.
Како је за Српскаинфо потврдио извор из ове политичке партије, ДНС је ипак одлучио да као свог кандидата за новог директора Шумског газдинства “Оштрељ” Дринић предложи Жељка Дубравца, а не бившег директора ове шумарије Неђу Галића, како је првобитно планирано.
- Страхиња Башевић је нови директор шумског газдинства "Романија" са Сокоца умјесто смијењеног Влајка Секулића, док је на челу ШГ "Врбања" Котор Варош Игор Андрић умјесто Стане Кузмић.
Вршилац дужности директора Шумског газдинства /ШГ/ "Романија" Соколац Влајко Секулић, директор Шумског газдинстава "Врбања" Котор Варош Стана Кузмић, директор ШГ "Оштрељ" Дринић Слађана Бањац, те директор Центра за сјеменско-расадничку производњу Добој Никола Миличевић данас су смијењени са тих функција.
Добровољни одлазак из фотеље је очигледно максимална казна за сав минус који су направила шумска газдинства у Српској, и то чак њих 18 од укупно 26. Најгоре су пословали директори у газдинствима Романија Соколац, Врбања Котор Варош и у Дринићу.
Незапамћено катастрофално стање у газдовању над шумским богатством општине Теслић свој врхунац је доживјело довођењем на чело ове установе нестручног директора Мише Стојановића, без икаквог искуства у привредној и производној дјелатности, са радним стажом од око 5 година, са сумњивим квалификацијама и референцама за само мјесто директора.
"Шуме Републике Српске" расписале су међународни тендер за набавку новог интегралног информационог система, вриједног 5,5 милиона марака, а који би, поред бројних унапређења у пословању, требало и да спријечи евентуалне злоупотребе.