Када је Новка Пешић отворила фризерски салон у Старом граду, преко пута Музеја Херцеговине, 1986. године, дочекала је смоква која је израсла из камена. Новка данас води рачуна о овој смокви која је у међувремену постала права туристичка атракција која симболише Херцеговину јер представља спој два херцеговачка симбола – маслине и камена.
Чак 20 случајева канцерогених гљивица у популарном воћу из Турске забиљежено је овог мјесеца у неколико земаља ЕУ.
Обична, питома смоква (Фицус царица) је велики листопадни грм или мање дрво пореклом из западне Азије и с Медитерана. Узгаја се од давнина и једна је од најстаријих култивираних воћки.
Библијска воћка смоква, осим што је укусна и хранљива, поседује и различита лековита својства. Садржи праву ризницу корисних састојака који се циљано активирају зависно од врсте тегоба.
<п>Многима су смокве омиљена намирница, али осим заносног укуса оне имају и велику нутриционистичку вредност, јер благотворно делују на више начина, јер обилују влакнима, минералима, а нису много калоричне</п>
