Ситуација са експлоатацијом шљунка у сливу ријеке Босне непромијењена је и додатно се погоршала у односу на послијератни период, док су казне за прекршиоце толико ниске да се извођачима више исплати плаћати их него обуставити нелегално копање, упозорили су из Центра за хуману политику из Добоја.
Жељко Тадић из Модриче на суду покушава заштити своју имовину, око 110 хиљада м2 земљишта на којем се врши експлоатација шљунка, без да како он тврди га је ико о истој на било који начин информисао.
У Водама Српске немају одговор на питање зашто је све више нелегалних шљункара у Републици Српској, те зашто појединци на тај начин убиру огроман новац, а све на штету државе и грађана који су директно угрожени од поплава због уништених корита тих ријека.
Јавна установа Воде Српске потписала је уговор са компанијом ХД Развој за потребе одржавања и чишћењу ријечног корита и водног земљишта на подручју Модриче. Међутим у уговору постоји и дио гдје је ова фирма дужна да обезбиједи додатну количину шљунка, који ће бити кориштен за изградњу аутопута Вукосавље – Брчко, а накнаду ће плаћати по много мањој цијени.
Да ли су надлежни ишта научили из поплава које су погодиле Босну и Херцеговину 2014. године?
“Наше ријеке нису криве, а шљунак је јавно добро”, порука је конференције организоване у Бијељини поводом представљања резултата четворогодишњег рада организација цивилног друштва. Промјена политике управљања водом, начин је да се стане у крај крађи шљунка и штетним посљедицама такве експлоатације.
На обалама једне од најљепших ријека Европе умјесто рибара и љубитеља природе данас је механизација. Ископава се шљунак, обале се руше и проширују, ријечно корито се преграђује, угрожава се и рибљи фонд
Представници фирме Буком пром из Власенице не одустају од вађења шљунка из Дрине. Мјештани кажу да ово неће дозволити. Стали су са друге стране спремни да бране Дрину.
Нелегална експлоатација шљунка најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије. Док машине копају, а камиони током цијеле године одвозе шљунак поставља се питање може ли се стати у крај нелегалним шљункарама?
Полицијски службеници Државне агенције за истраге и заштиту, заједно са полицијским службеницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске и Граничне полиције јуче су, у склопу оперативних акција „Шљункара“ и "Неон 2", на подручју Бијељине реализовали претресе стамбених објеката и покретних ствари на 19 локација. Слободе је лишено осам лица над којима је извршена криминалистичка обрада те су испитана у својству осумњиченог. О њиховом даљем статусу ће се у законоском року одредити поступајући тужилац, саопштено је из Сипе.
У пограничном појасу између БиХ и Србије у доњем току Дрине на лијевој обали у Семберији, нови проблеми због извлачења шљунка. Група мјештана села Бадовинци тврди да се без дозволе са њихове земље извлаче хиљаде кубика шљунка дневно, те да су, како кажу, бесправно изграђени путеви и затрпани одводни канали, што доводи до опасности од поплава. Ко профитира на “ничијој земљи”?
Доста је било вађења шљунка из ријеке Дрине, поручили су становници мјеста Полом код Братунца.
Према подацима Републичке управе за инспекцијске послове из Бањалуке, нелегална експлоатација шљунка најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије.
Нелегалном експлоатацијом шљунка дуж ријека широм Републике Српске, врши се екоцид природних станишта. Посљедице су несагледиве. Овај проблем стар је 30 година. Истражили смо шта је остало од рјечних љепотица Дрине и Босне, које су највише погођене шљункарењем?
Бањалучка полиција обавила је криминалистичку обраду над лицем чији су иницијали Г.Ш. из Лакташа, које је осумњичено за недозвољену експлоатацију шљунка.
