Црнадак поздравља Додиков позив за српско јединство, али прије тога да видимо како је 500 милиона КМ отишло за Проинтер
"Зашто нећете свесрпско јединство око тога да видимо како је баш Проинтер добио 500 милиона КМ из буџета Републике Српске?"
"Зашто нећете свесрпско јединство око тога да видимо како је баш Проинтер добио 500 милиона КМ из буџета Републике Српске?"
Како је мафијашка хоботница све поклопила, контролише све процесе и токове новца показује нам примјер Николе Карана, сина Синише Карана, министра у Влади Републике Српске и кандидата за предсједника Републике Српске.
„Сада када су укинуте америчке санкције нашем предсједнику Милораду Додику и свим нашим људима и фирмама, међу којима и 'Проинтеру', ја ћу предложити да се тој реномираној фирми врате сви послови које је Влада раније уговорила са њима, а који су морали бити раскинути због санкција!“, открио је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић у интревјуу за Јавни ТВ сервис.
Предсједник Покрета Сигурна Српска и ПДП-а Драшко Станивуковић оштро је критиковао намјеру Владе Републике Српске да за, како каже, „запуштену руину из доба комунизма“ издвоји чак 20 милиона марака, иако је исти објекат прије само три године продат за свега три милиона.
Уставни суд Републике Српске одбацио је иницијативу компаније „Проинтер ИТСС“ за оцјену уставности и законитости којом је ова компанија тражила да се прогласе неуставним и незаконитим акти на основу којих су све банке у Српској затвориле рачуне и прекинуле пословање са Проинтером.
Занимљиво је пратити предузетнички раст Стефана Крнете, партнера ИТ бизниса породице Додик, али и зета декана Медицинског факултета у Бањалуци, некадашњег СНСД министра здравља РС и кума Милорадовог Ранка Шкрбића. За само девет мјесеци ове године „Дwелт“ чији је власник успио је са јавним предузећима под контролом странке потписати девет уговора вриједних 38.365.159 КМ.
Народна скупштина Републике Српске одбацила је у сриједу, 9. јула, приједлог законских допуна којима би се забранило банкама да затварају рачуне особама под америчким санкцијама. Овакав потез образлагао се као покушај заштите грађана, али га већина заступника ипак није подржала.
– Компанија „Ланацо“ из Бањалуке преузеће одржавање апликације за праћење цијена горива у Републици Српској, сазнаје портал ЦАПИТАЛ.
Представник „Проинтера“ је у свом излагању говорио о повјерењу у систем, о достојанству и да оно што се десило овој фирми, може да се деси било којој. Не бих рекла да је тако, будући да не може било која фирма до добије тендере од државе у вриједности од преко 300 милиона КМ, не може било која фирма да за 20 дана добије 15 тендера, нити да само у једној години склопи 316 тендера вриједних 120 милиона КМ.
Компанија Проинтер се од њеног оснивања доводила у везу са сином предсједника Републике Српске Милорада Додика, што је и сам Додик признао у Народној скупштини 2019. године.
– Са зграде у Видовданској улици у Бањалуци скинут је натпис „Проинтер“ са чиме је ова ИТ компанија, позната по милионским уговорима са јавним сектором нестала из очију јавности.
Пракса је иста, стигле су двије понуде, само једна је била прихватљива. Вриједност – 292.481 КМ са ПДВ-ом. Све што је радио директор Мато Жарић, близак ХДЗ-у, сада ће очито довршавати Миро Џакула, човјек чија мутна улога у фотељи директора Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине никада није расвијетљена и процесуирана. „Предмет овог поступка је набавка услуга техничке и апликативне подршке за САП ЕРП систем“, стоји у кратком обавјештењу.
Влада Републике Српске годишње из буџета издваја десетине милиона марака на разне информационе системе, хвалећи се како прати нове технологије и трендове. И онда када успије да покрене неку апликацију, она престане да ради. Овај пут је у питању апликација за праћење малопродајних цијена нафте и нафтних деривата која је успјела да ради само три године.
Одласком компаније „Проинтер“ са ИТ сцене ослобођен је огроман простор за друге фирме које сада узимају послове који су им раније били недостижни.
– Компанија „Проинтер“ тужила је фирму „Центар за аутомобилско инжењерство“ из Бањалуке од које тражи 300.000 марака по основу посла са техничким прегледима возила, открива портал ЦАПИТАЛ.