Почела је нова школска година, а са њом су на површину поново испливали стари, хронични проблеми образовног система у Српској. Ниске плате, мањак стручног кадра и страх од губитка посла због политичких притисака – слика су данашњег образовања. Док просвјетари траже достојанство и системска рјешења, власт нуди предизборни популизам.
Гашење три факултета је добра вест. У нормалним околностима, вест да је угашено три високообразовне установе у Српској, од укупно 18, могла би да узнемири све оне којима је стало до будућности Републике Српске.
"Новац је побиједио знање!"
Многе јавне личности у Србији постигле су велики успех у својим каријерама, иако немају високо образовање.
“Ако једној земљи уништите здравство и образовање, та држава више нема чему да се нада”, а у Републици Српској је тај процес већ увелико у току, рекли су гости емисије “Изазови” БН телевизије.
Некад је школа била храм знања, а просвјетни радник свјетионик који води кроз живот. Удружење просвјетних радника “ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ” из Бањалуке уочи почетка нове школске године пита се – Шта се десило са образовањем? Питање је то које код већине просвјетних радника изазива забринутост, умор, стид… Зашто? Зар образовање није светиња?! Одговор нас води у прошлост и намеће ону тешку ријеч „некад“.
Марјана Поповић, која ради у једној од институција БиХ, јасно је поручила да не намјерава да послуша позив Милорада Додика, истичући да је посао добила искључиво на основу стручности, а не политичких или националних критеријума.
- Власт је Српску довела у катастрофално финансијско и свако друго стање. Инвестиција нема, образовање се урушава, млади одлазе. Инфлација унишава буџет породица које једва преживљавају. Рјешење постоји али оно мора да буде системско”, рекла је Милица Радовановић, виши асистент на Факултету за производњу и менаџмент у Требињу у Јутарњем програму БН телевизије.
„СРАМОТА! Једна ријеч описује удружени потез градског одбора СНСД-а, Министарства просвјете и културе Републике Српске и руководства ОШ „Бранко Радичевић“ из Бање Луке и заједничко организовање концерта, ни мање ни више него Баје Малог Книнџе“, изјавила је Јелена Тривић, предсједница Народног фронта.
Након што је Уставни суд Босне и Херцеговине поништио поједине чланове Закона о осигурању квалитета у високом образовању Републике Српске, а које се односе на вредновање и признавање диплома, настао је још један озбиљан проблем у области високог образовања. Док из власти Републике Српске саопштавају да је ова одлука Уставног суда БиХ политичка , опозиција пита СНСД-а да ли се овај проблем могао избјећи?
У академској 2023/2024. години, Нова банка АД Бања Лука наставља вишегодишњу сарадњу са образовним институцијама које проводе високо образовање. Потписивањем уговора са Економским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Економским факултетом у Источном Сарајеву, студентима је омогућено да током зимског и љетног семестра обављају стручну праксу.
- Одговорно тврдим да је образовање у никад горем стању и да од разних помпезних најава министарке Тривић није било ништа. Ситуација је таква да данас почиње нова школска година, а наставници још чекају дневнике, одјељенске књиге још нису на столовима наставника, што их много успорава и доводи до притиска да се током школске године баве административним радом, умјесто да су усмјерени на пружање знања, рекла је Оливера Недић, чланица Главног одбора и предсједница Савјета за образовање ПДП-а.
„ПДП ће и у наредном периоду помно пратити актуелности које се односе на образовни систем, утврђивати слабости и предлагати рјешења, јер ми у ПДП сматрамо да је образовање кључно за развој Републике Српске и свакако представља кључни национални интерес којем власти морају да посвете више пажње, наглашава предсједник те странке Бранислав Бореновић.
Вријеме у којем живимо је веома захтјевно, траже се квалитетна и адекватна знања за рјешавање веома сложених друштвених проблема. Суочавамо се са урушеним друштвом у којем основне сигнатуре чине страх од оног што ће бити сутра, отуђење и расап свих етичких вриједности, потпуна дезорјентација у интелектуалним круговима, у времену пролиферације лажних људи.
Проценат жена без образовања у Босни и Херцеговини је више од четири пута већи него код мушкараца.
