Док градске власти у Добоју упорно игноришу пресуду Врховног суда РС којом је оспорена продаја 28,3 хектара земљишта за соларну електрану, оштрица система усмјерена је на локалне активисте.
Кандидат Покрета Сигурна Српска за Народну скупштину Бојан Кресојевић изјавио је да је власт у Репубици Српској на страни увозних лобија из пољопривредног сектора, док су издвајања за домаћу производњу остала на истом нивоу.
– Мљекарски сектор у Републици Српској суочава се с једном од највећих криза посљедњих година, усљед константног пада откупне цијене млијека, притиска откупљивача на смањење производње и прекомјерног увоза, упозоравају семберски мљекари.
Савјет за пољопривреду Покрета сигурна Српска упозорио је да је најављено ново снижавање откупне цијене млијека директан удар на домаће произвођаче и још један корак ка урушавању пољопривреде у Републици Српској.
Услијед поремећаја на тржишту млијека и појаве вишка у мљекарама који су се одразили на смањење откупних количина од фармера, у Републици Српској је у јануару ове године прикупљено 3,1 одсто мање млијека него у истом мјесецу лани. У Федерацији БиХ биљеже раст.
Мљекари у Босни и Херцеговини напомињу да је све гора ситуација с откупом млијека па тако произвођачи млијека из ФБиХ траже да се под хитно забрани увоз док се не успију ријешити својих вишкова, док њихове колеге из Републике Српске истичу да подржавају све активности које ће довести до заштите купаца и тржишта.
Због вишкова на тржишту, хиљаде литара сировог крављег млијека завршиле су протеклих дана у септичким јамама.
Килограм сира скупљи од просечне српске плате.
Количина произведеног млијека у БиХ константно се повећава, док се број произвођача смањује, кажу мљекари. С једне стране имамо произвођаче који из године у годину, због веће исплативости, проширују фонд музних крава, док са друге мали пољопривредници практично нестају, или се опредјељују да смање број грла, а млијеко производе искључиво за своје потребе.
- Производња млијека за пиће у БиХ у септембру мања је за 11,7 одсто у односу на исти мјесец прошле године, павлаке за 2,3 одсто, крављег сира за 4,5 одсто, док је производња маслаца и осталих жутомасних производа већа за 14,3 одсто.
Породица Рудић из Пала једини је произвођач магарећег млијека у овој општини и шире. На дневном нивоу за сада, имају до литар ипо магараћег млијека, али у наредном периоду планирају проширење стада и производњу прехрамбених производа од магарећег млијека.
У посљедње двије године производња свјежег крављег млијека на подручју Тузланског кантона смањена је са 30 на 27 милиона литара, иако је у истом периоду број музних грла значајно повећан. На пад производње утицало је неколико фактора. Кључни је, исхрана животиња. Значајну улогу игра и клима која се све више мијења, те здравље музних грла.
Производи из такозване потрошачке корпе који су у посљедње двије године највише поскупјели у Републици Српској, те представљају својеврсне неславне рекордере, јесу свињетина, млијеко, јаја и со.
Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде разговарали су са представницима произвођача млијека, откупљивачима и прерађивачима.
Производња млијека у Српској, тврде фармери, у сталном је паду јер су произвођачи притиснути високом цијеном производње, ниском откупном цијеном и недостатком радне снаге. Због тога су многи били принуђени да ставе катанац на мале фарме или да смањују број грла на великим, а тај тренд ће се вјероватно наставити.
