Полицијски службеници Полицијске станице Брод су јуче, 03.09.2026. године, лишили слободе лице иницијала Д.П. из Лакташа, због постојања основа сумње да је извршило кривично дјело „Давање мита“.
Полицијски службеници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) данас су (11.05.2026. године) на подручју Средњобосанског кантона слободе лишили једно лице, због постојања основа сумје да је починило кривично дјело “Примање дара и другог облика користи” прописано Кривичним законом Федерације Босне и Херцеговине.
– Уставни суд Републике Српске одлучио је да члан Кривичног законика Републике Српске којим је прописано да ће се изречена казна затвора која не прелази једну годину на захтјев осуђеног замјенити новчаном казном, није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Од 12.6.2025. године Милорад Додик није предсједник Републике Српске, јер је тог дана постала правоснажна осуђујућа кривична пресуда Суда Босне и Херцеговине којом му је, између осталог, забрањено да обавља функцију предсједника Републике Српске у трајању од шест година.
Код нас је не само у најширој, већ и у стручној правничкој јавности прилично увријежено схватање да до кривичног поступка (сада у стадијуму истраге) против Милорада Додика, Радована Вишковића и Ненада Стевандића због кривичног дјела напада на уставни поредак БиХ не би могло доћи да Кристијан Шмит у јулу 2023. године није наметнуо допуну Кривичног закона БиХ, којом је одредио да се то кривично дјело чини и на други противправан начин, а не само употребом силе или пријетњом употребе силе у циљу промјене уставног поретка БиХ.
- Припадници Граничне полиције БиХ данас су на Граничном прелазу Доњи Свилај претресли, а затим и ухапсили службеника Управе за индиректно опорезивање БиХ због кривичног дјела примање дара и других облика користи.
Кантонално Тужилаштво Кантона Сарајево утврдило је да нема елемената кривичног дјела у данашњем инциденту у којем је возач из Сарајева претицао службено возило у којем се налазио државни министар безбједности Ненад Нешић.
Влада Републике Српске утврдила је данас Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, којим се врши усклађивање Кривичног законика са одредбама Устава Републике Српске, чиме се брише родни идентитет.
Међународна заједница не одустаје од притиска на власти у Републици Српској да одустану од враћања клевете у оквире Кривичног закона, јер је то законско рјешење у супротности са ЕУ Конвенцијом о људским правима и додатно ће заковати напредак БиХ на ЕУ путу, поручено је на панелу `Право на правду`, који су у Бијељини организовали Европска унија, Транспаренси Интернешнел БиХ и Балканска истраживачка мрежа.
"Сматрам да су измјене Кривичног закона усмјерене против сваког слободномислећег грађанина, а не посебно против Бошњака како су они навели, зато што свако може бити извршилац овог кривичног дела. Угрожена је слобода говора и мисли сваког човека без обзира на националну припадност", наводи Марија Топић Николић.
Вијеће народа Републике Српске разматрало је Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Српске који клевету карактерише као кривично дјело, а у вези Одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса Клуба Бошњака у Вијећу народа.
Вијеће народа Републике Српске данас би требало да разматра Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Српске у вези са одлуком о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа и обавјештењем о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости.
Почело је засједање четврте редовне сједнице Парламента Српске. Ова сједница се дуго ишчекује јер ће на дневном реду бити Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика којим се криминализује јавна ријеч.
Транспаренси интернешнел БиХ упозорава да ће поновна криминализација клевете у Републици Српској имати несагледиве посљедице по све грађане, који би могли бити кривично гоњени због јавно изговорене јавне ријечи.
"Узимајући у обзир наведено, јасно је да нико не може да противно Уставу Републике Српске, да покрене кривични поступак против народног посланика због давања гласа или израженог мишљења у Народној скупштини, што и јесте посланичка дужност и обавеза", саопштио је предсједник НСРС.
