Од када је насељена Семберија мочвара Громижељ, у којој никада не пресушује вода, недалеко од ушћа Дрине у Саву, увијек је својом тајанственошћу привлачила пажњу равничара и знатижељника. Испредене су бројне приче, па је Громижељ тако ушао у легенду, а увијек се у свим селима између двије ријеке помиње баш четрнаестог августа на православни празник Свети Макавеји.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је Срни да се Заштићено станиште "Громижељ" код Бијељине може развијати као туристичка дестинација, али и искористити за традиционалну производњу хране, изградњу рекреативних и других садржаја који нису у супротности са основним циљем - очувањем природних вриједности.
Ни ових богојављенских дана 2018. године није пронађено баснословно благо скривено у бари Громижељ, недалеко од Раче и Велиног Села, јер се у Богојављенској ноћи није се појавио плавичасти пламен на мјесту гдје је оно закопано.
Легенде о баснословном благу, потонулом у семберској мочвари Громижељ, једином европском равничарском тресетишту, коначно су се обистиниле - богаство је пронађено али не у злату него у облику веома ријетких биљних и животињских врста, за које се мислило да су поодавно нетрагом нестале са лица земље.
