„Лобирање је легитимно и његова сврха је да донесе корист, између осталог народу или држави. Међутим, лобирање власти у Републици Српској било је искључиво у дневнополитичке сврхе“, оцијенио је дипломата и публициста Бранко Нешковић у емисији МАТ БН телевизије.
Топлотни таласи и суша додатно су погоршали већ тешку ситуацију у пољопривреди Босне и Херцеговине, док произвођачи меса упозоравају да би пад домаће производње и све већа зависност од увоза могли довести до новог, значајног раста цијена меса.
Предсједник Савеза Удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић рекао је да је због прекомјерног увоза меса, цијена меса свиња значајно ниска, чак испод произвођачке.
„Уништити домаћу производњу и отежати живот домаћину у Српској – то је основни циљ новог Нацрта закона о угоститељству“, каже посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бојан Кресојевић.
Неколико стотина радника Нове жељезаре Зеница протестује испред Парламентарне скупштине БиХ уочи сједнице Савјета министара на којој ће се одлучивати о увођењу мјера заштите домаће производње челика.
"Држава која не води рачуна о пољопривредницима и не штити домаћу производњу, нема добру перспективу. Власт је ту да посебно служи онима који нас хране, и не смије се игнорантски и подцјењивачки односити према њиховим захтјевима", поручио је предсједник СДС-а Бранко Блануша поводом најављеног протеста мљекара због проблема с којима се суочавају.
На тржиште Босне и Херцеговине за осам мјесеци ове године увезено је воде и сличних напитака у вриједности од 214.669.057 КМ, док је истовремено извезено воде вриједне 51.265.966 КМ.
Увоз млијека и млијечних производа у БиХ у прошлој години износио је 267 милиона КМ, док је извоз био далеко мањи и износио је 145 милиона.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске индустријска производња у Републици Српској ове године, у односу на предходну, у паду је за 16%. Зашто се то дешава и да ли је то посљедица политичке кризе која посљедњих мјесеци потреса БиХ?
- Увоз у Босну и Херцеговину је током прошле године премашио износ од 30 милијарди КМ, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ).
Домаћа производња меса драстично пада, што се одражава како на број узгајивача, тако и на понуду овог меса на тржишту. Узгајивачи упозоравају да је главни разлог овакве ситуације прекомјеран увоз, због чега је потребна системска подршка државе.
Сточари у БиХ годинама упозоравају на алармантно стање узроковано прекомјерним пласманом меса из иностранства јер им све снажније удара на егзистенцију, а у каквим су проблемима, најбоље илуструје податак да је за шест мјесеци ове године увоз меса био чак 15 пута већи од извоза који су остварили домаћи произвођачи, и то искључиво перадари, јер пласмана свињетине и јунећег меса уопште није било.
Влада Републике Српске кренула је у законске измјене којима ће Инвестиционо – развојна банка (ИРБ) Републике Српске бити овлаштена за примање депозита и обављање платног промета. Са тим су почеле да се остварују најаве Милорада Додика из априла ове године да ће Српска добити домаћу банку за унутрашњи платни промет на коју САД неће имати било какав утицај.
- Изашли смо на улице с циљем заштите домаће производње, траже увођење плавог дизела, царина и прелевмана како би били конкурентни са ЕУ произвођачима, али због и наплате пореза на доходак за 2021. и 2022., рекао је Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопровредних произвођача села Семберије и Мајевице гостујући у Јутарњем програму БН телевизије.
„С обзиром на то да је у Републици Српској доминантан увоз основних животних намирница (меса, уља, брашна, шећера...) и лијекова, корист од повећане јавне потрошње имају само увозници и тиме се не јача наша привреда. На тај начин се појачавају и ефекти инфлације јер ми управо увозимо инфлацију“ – рекао је Милан Радовић, замјеник предсједника СДС коментаришући изјаву предсједника Владе Српске Радована Вишковића да спас економије Српске треба тражити у јавној потрошњи.
