Након одлуке Уставног суда БиХ од 25. септембра ове године, која је донијета на самом крају изборног мандата октобар 2022 - октобар 2026. године, треба указати, историје и истине ради, на двије крупне штетне посљедице владавине Додиковог режима у том изборном мандату.
Каквим год исходом да се заврше општи избори у Босни и Херцеговини који се требају одржати за нешто више од 20 дана, једна ствар ће и након тога остати константа, а то је настојање, опасно по Републику Српску, да се изврши демонтажа за њу кључних одредаба важећег Устава БиХ.
У задњих неколико дана у Босни и Херцеговини се провлачи идеја, фабрикована у Аустрији, о наводној потреби да се промијени уставно уређење БиХ тако што би били укинути ентитети и умјесто њих уведено десет покрајина које би градиле федералну БиХ, по моделу који има Република Аустрија.
Закон о републичкој управи Републике Српске прописује (члан 12) да послове државне управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (секретаријати, агенције, заводи, дирекције).
Прије неки дан питао ме је један човјек, борац Војске Републике Српске, како је могуће да је он прије нешто више од двадесет година правоснажним рјешењем добио трајни статус ратног војног инвалида, да би му након тога тај статус био укинут рјешењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Од неки дан има један предмет у ЦИК-у БиХ о којем по приговору одлучује, и треба да одлучи, та институција, јер је то њена надлежност прописана Изборним законом БиХ.
Случај од неки дан, у којем су, како је пренијело више овдашњих медија, у угоститељском објекту у Палама припадници МУП-а Републике Српске употријебили физичку силу према амбасадору Србије у БиХ, изнова је показао нерад домаћег правосуђа.
У документацији Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине има једно истраживање Истраживачког центра Заједничке службе Секретаријата Парламента БиХ које је својеврсна антологија сервилности ОХР-у.
Нашу јавност треба подсјећати и указивати јој на то колико је за Републику Српску штетно оно што су јој у марту 2007. године учинили Милорад Додик и његов СНСД, противуставно гласајући у Парламентарној скупштини БиХ за Закон о усвајању закона Педија Ешдауна о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине.
Колико је адвокатура у Републици Српској девалвирала себе и правно и етички доказује нам примјер од неки дан.
По својој правној и етичкој суштини постојање уставних судова с правом се објашњава и оправдава потребом да се ограничи државна власт.
Амбасада Русије у Босни и Херцеговини огласила се данас коментаром на изјаву њемачког амбасадора у БиХ, који је рекао, како су пренијели домаћи медији, да: "високи представник може бити именован само консензусом у Управном одбору Савјета за имплементацију мира".
Поводом најаве, више пута поновљене у домаћим медијима, да на овогодишњим општим изборима у БиХ гласачки листић на којем ће бирачи гласати за посланике у кантоналним и ентитетским скупштинама те у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ неће имати лична имена кандидата, желим у доброј намјери да скренем пажњу да то може довести у питање легалитет наредних избора за те нивое власти.
Ништа јасније не изражава суштину недавне одлуке Уставног суда БиХ до то да се ради о судијским лажима. Рећи да се ради о судијској неистини не би одговарало стварности, јер неистину може говорити и неко ко због сопствене заблуде мисли да говори истину.
Безуспјешно настојање Огњена Тадића да текстом од 2. јула ове године прикаже како Уставни суд БиХ наводно нема надлежност да одлучује о уставности акта Народне скупштине Републике Српске којим подржава вето српског члана Предсједништва БиХ, није ништа друго до Тадићева демагогија за његове и потребе владајућег режима, којом се народу приказује наводно рјешење овог питања, а у ствари се подилази најнижим страстима режима и његових бирача, у функцији задржавања власти.
