Економски систем Босне и Херцеговине, а тиме и Републике Српске, заснован је на концепту „самоколонизације” кроз механизам валутног одбора и фиксног девизног курса, што домаћој власти омогућава прекомјерно задуживање без обавезе покретања властитог развоја, оцијенио је проф. др Алекса Милојевић у својој научно-економској анализи под називом „Смакнуће дугом”.
Привреда у Републици Српској биљежи губитке. Сваку привреду највише покреће индустрија, а инсдурстијска производња у Српској је у значајном паду, и то чак за 9,3 одсто у односу на прва три мјесеца прошле године, према подацима Привредне коморе.
Свјетска банка прогнозира да ће БиХ током ове године убрзати економски раст за 0,7 одсто у односу на лани, што је према оцјени домаћих економиста, узимајући у обзир кризу у свијету, повољно, али и даље недовољно за значајније приближавање просјеку Европске уније.
Јавна предузећа, установе и институције у БиХ прошле године су за набавку радова, роба и услуга кроз поступке јавне набавке издвојиле 4,4 милијарде КМ, што представља 10,6 одсто прошлогодишњег БДП-а од 44,6 милијарди КМ.
У БиХ се ове године очекује успоравање раста БДП-а на 2,5 одсто, јер се предвиђа смањење раста приватне потрошње за 50 одсто и повећање дефицита извоза, изјавио је Срни шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон.
Према производном приступу, реални раст бруто домаћег производа (БДП) у БиХ у трећем кварталу, у односу на исти период прошле године, износио је 8,4 одсто.
У Влади Српске хвале се растом БДП-а у овој години. Економисти одговарају да је логично да су проценти ове године већи у односу на прошлу годину и да нема разлога за хваљење.
Бруто домаћи производ /БДП/ БиХ, према расходном приступу, процијењен је за прошлу годину у износу од 35,435 милијарди КМ, што представља номинални пад од 2,99 одсто, односно посматрано у реалним вриједностима пад од 3,2 одсто у односу на 2019. годину, што указује на раст цијена од 0,22 одсто.
Радовић наглашава да хвалоспјеви власти не стоје и да је раст БДП-а и прихода Управе за индиректно опорезивање настао повећањем јавне потрошње и огромним растом цијена који се десио у задњих годину дана... -Није власт отворила пет фабрика па да смо тако повећали прилив средстава путем ПДВ-а“, као што то чини Србија, појашњава Радовић.
Успостава заједничког тржишта на западном Балкану могла би донијети даљњи раст бруто домаћег производа у регији.
„Јавни дуг у БиХ је у 2020. години повећан за 943 милиона КМ. У години када имамо све негативне показатеље, од пада економске активности, преко пада БДП-а, пада прихода од ПДВ-а, једино што је расло јесте задужење“, рекла је посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић.
Ескалација пандемије вируса корона у првој половини прошле године веома се негативно одразила на привредна кретања, што је довело до драстичног пада бруто домаћег производа /БДП/ у БиХ, наведено је у Информацији коју би у уторак, 9. фебруара, требало да разматра Заједничка комисије за економске реформе и развој парламента БиХ.
Разорно дејство корона кризе изазваће драматични привредни пад у свијету који се за ову и наредну годину процјењује на око 12.000 милијарди долара, изјавила је у понедјељак директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева.
Милован Јовановић, новинар и политички аналитичар, каже да ће на размјере економске кризе у региону у великој мјери утицати и економска ситуација у земљама Европске уније, које су најважнији економски партнери балканских земаља.
У БиХ се, под претпоставком да ширење вируса корона буде ограничено на прву половину године, на крају ове године може очекивати реални пад бруто домаћег производа од 2,3 одсто, наводе из Дирекције за економско планирање БиХ.
