Њемачка фармацеутска фирма БиоНТецха, која је стекла глобалну славу открићем вакцине против Цовида-19, ове ће године остварити нето профит од скоро 16 милијарди еура, што је еквивалент укупном БДП-у цијеле БиХ.
У Влади Српске хвале се растом БДП-а у овој години. Економисти одговарају да је логично да су проценти ове године већи у односу на прошлу годину и да нема разлога за хваљење.
Бруто домаћи производ /БДП/ БиХ, према расходном приступу, процијењен је за прошлу годину у износу од 35,435 милијарди КМ, што представља номинални пад од 2,99 одсто, односно посматрано у реалним вриједностима пад од 3,2 одсто у односу на 2019. годину, што указује на раст цијена од 0,22 одсто.
Регионална интеграција западног Балкана могла би додатно увећати раст БДП-а у региону за 6,7 одсто, отворити простор за убрзан развој и бити инструмент за ефикасније суочавање са свим изазовима са крајњим циљем унапређења и подизања квалитета живота грађана.
Радовић наглашава да хвалоспјеви власти не стоје и да је раст БДП-а и прихода Управе за индиректно опорезивање настао повећањем јавне потрошње и огромним растом цијена који се десио у задњих годину дана... -Није власт отворила пет фабрика па да смо тако повећали прилив средстава путем ПДВ-а“, као што то чини Србија, појашњава Радовић.
Успостава заједничког тржишта на западном Балкану могла би донијети даљњи раст бруто домаћег производа у регији.
„Јавни дуг у БиХ је у 2020. години повећан за 943 милиона КМ. У години када имамо све негативне показатеље, од пада економске активности, преко пада БДП-а, пада прихода од ПДВ-а, једино што је расло јесте задужење“, рекла је посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић.
Ескалација пандемије вируса корона у првој половини прошле године веома се негативно одразила на привредна кретања, што је довело до драстичног пада бруто домаћег производа /БДП/ у БиХ, наведено је у Информацији коју би у уторак, 9. фебруара, требало да разматра Заједничка комисије за економске реформе и развој парламента БиХ.
Разорно дејство корона кризе изазваће драматични привредни пад у свијету који се за ову и наредну годину процјењује на око 12.000 милијарди долара, изјавила је у понедјељак директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгиева.
Милован Јовановић, новинар и политички аналитичар, каже да ће на размјере економске кризе у региону у великој мјери утицати и економска ситуација у земљама Европске уније, које су најважнији економски партнери балканских земаља.
У БиХ се, под претпоставком да ширење вируса корона буде ограничено на прву половину године, на крају ове године може очекивати реални пад бруто домаћег производа од 2,3 одсто, наводе из Дирекције за економско планирање БиХ.
Према подацима њемачког Савезног завода за статистику, Њемачка економија је и званично у првом кварталу ушла у рецесију, са падом бруто домаћег производа од 2,2 одсто, што је, прије свега, посљедица кризе проузроковане пандемијом корона вируса.
БиХ, у поређењу са другим земљама у транзицији, има умјерену задуженост, а ниво јавног дуга узноси 34,7 одсто бруто домаћег производа, навела је Дирекција за економско планирање БиХ у информацији о фискалној одрживости БиХ у прошлој години.
Бруто домаћи производ у БиХ од 2005. године, када је износио 17. 650 милиона КМ, готово је удуплан у 2018. години, када је досегао 33. 408 милиона КМ, подаци су Агенције за статистику БиХ.
Према најновијој листи најбогатијих земаља, коју је ослањајући се на податке ММФ-а објавио магазин "Глобал финанце", БиХ се налази на 96. мјесту, са БДП-ом од 13. 513 долара по глави становника, а што је далеко од најбогатијих земаља.
