Програмерима у Србији плата и до 17.000 евра

Износећи овај податак генерални директор МВП Wорксхоп Студио Александар Бјелић је навео да није лако наћи ИТ кадар и да стручњацима из ове области плата није увек најважнија већ им је понекад, нарочито оним млађим, важно и да у одређеној фирми имају од кога да уче.

''Морамо да видимо шта можемо да им понудимо и чиме да их придобијемо и задржимо”, истакао је он и додао да стари механизми награђивања у новим околностима нису увек сврсисходни.

Познато је да ИТ стручњаци често раде од куће па је на панелу разговарано и о предностима и манама флексибилних облика рада.

Тако је генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић указао да је социјализација веома битна компонента припадности компанији, да млади данас већи значај придају корисности него припадности кући, али да је лепо и изаћи из куће и контактирати са колегама уживо.

“Људски је да се окупљамо и дружимо а када се ради од куће слабији је осећај припадности компанији. Банке нуде баланс у раду од куће И у канцеларији”, рекао је он уз оцену да осећај припадности треба да траје.

Васић је истакао да се, што се банака тиче, јасно показало да је банка тамо где је мобилни телефон и навео да бројке показују де је 2019. било 1,2 а сада је 3,8 милиона корисника апликација мобилног банкарства.

“Само лане смо склопили 75.000 уговора са клијентима које у том тренутку нисмо видели”, рекао је он.

Истакао је да је дигитализација један од најизраженијих трендова у банкарству и навео податак да се предвиђа да ће до 2030. године у вештачку интелигенцију бити уложено око 60 милијарди долара.

Према његовим речима, банке и финтек компаније све више сарађују, па банке организују хакатоне како би привукле финтек компаније.

Генерални директор Иницијативе Дигитална Србија Небојша Бјелотомић је оценио да је ИТ сектор током кризе доживео много промена, да ће бизниси и даље тражити стручњаке из ове области и навео да је аутомобилска индустрија она која све више постаје софтерска.

(Тањуг) Фото: Тањуг