Мач у камену у дубинама Врбаса

Остаци древних цивилизација свједоче о богатој историји наших простора. У коритима ријека се налазе бројни експонати, међутим ријетки завршавају у музејима. Са циљем препознавања, процјене и рестаурације тих предмета у Бањалуци је заживјела подводна арехологија. Рониоци полазе на курс археологије, археолози курс роњења. 

Мач у камену, у дубинама Врбаса, надомак Бањалуке био је окидач да се посвети више пажње архелошким истраживањима под водом.

– Роници Клуба Бук су приликом провођења редовних активности пронашли предмет за који претпостављамо да је мач који потиче из 13. или 14. вијека али с обзиром да ми немамо рониоце који се баве археологијом обратили смо се Музеју Републике Српске и Заводу за културно историјско насљеђе РС – казао је Борис Трнинић, Ронилачки клуб Бук.

Осмишљен је заједнички пројекат којим би се рониоци упознали са подводном археологијом, а археолози роњењем обављали свој посао. Први археолог који је стекао вјештине роњења је Ивана Панџа.



– Ја сам презадовољна, јако пуно смо научили не само о роњењу има ту и медицине и физике, мало смо се подсјетили. Што се тиче подводне археологије она не подразумијева само море, већ и ријеке и језера и ми дефинитивно имамо потребу за овом едукацијом – казала је Ивана Панџа, археолог Музеја РС. 

Пронађени мач припада добу витештва, установљено је на основу фотографија. Сигурни подаци ће се установити након рестаурације, а за конзервацију ће се ангажовати стручњаци из Србије. На први поглед то је мач у камену, на други ипак у седри.

– Сам мач је вјероватно у неком периоду доспио у ријеку и нашао се између два камена у овом случају и седиментацијом и наносима временом су се његови дијелови уковали у ту седру – испричала је Ана Ћурић, ронилац и биолог у Заводу за културно историјско насљеђе РС.

Ана је први ронилац клуба Бук који је стекао знања из подводне археологије. Овај пројекат се проводи у сарадњи са Међународним центром за подводну археологију у Задру и Наутичким археолошким друштвом из Велике Британије.

(Н1)