Кривична пријава против министра

Крстичевић, који је био командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске која је учествовала у ракетирању колоне српских избјеглица која се кретала путем Доњи Вакуф-Јајце, и његови саучесници, терете се за ратне злочине против цивилног становништва и ратних заробљеника. 

Адвокат Душан Братић навео је у кривичној пријави да је напад на српске цивиле извршен из засједе, без било каквог повода, када је аутобус у коме су се налазили био у непосредној близини моста. 

"Отворена је ватра из пешадијског наоружања различитог калибра. Према изјавама преживјелих и рањених у аутобусу `Сервистранса` није било наоружаних лица, нити је било ко од путника дејствовао ватреним оружјем", навео је Братић за "Политику". 

Он је указао да је приликом напада прво смртно погођен возач аутобуса Здравко Бандулаја, након чега је возило ударило у насип поред пута, а потом је неселективном паљбом из ватреног оружја пуцано и на остале путнике. 

Након тога је из правца положаја Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране испаљена ракета из ручног ракетног бацача М-80 "зоља", након чега се аутобус запалио. 

"Смртно страдали путници и један број тешко рањених остали су у запаљеном аутобусу, а због панике и страха који је настао преживели и рањени су разбијајући бочна стакла искакали напоље. Према изјавама сведока, у непосредној близини аутобуса налазио се већи број тела цивила који су настрадали у овом нападу на избегличку колону", рекао је Братић. 

Он је навео да је међу 81 убијеним цивилом било осморо дјеце, најмлађа жртва имала је три, а најстарија 90 година. 

"На списку убијених је више имена са истим презименом: Ђурић, Гудало, Каурин, Стојић, а страдало је чак 10 чланова породице Јанковић и седам чланова породице Зељко", рекао је Братић. 

Он је нагласио да је приликом ексхумације у Царевом Пољу код Јајца 1998. године из масовне гробнице идентификовано и 16 лица за које је утврђено да су се налазили у избјегличкој колони и да су страдали од повреда задобијених дјеловањем тупе, тешке и замахнуте механичке силе у предјелу главе, а код једног броја ватреним зрном из непосредне близине, што указује да су заробљени живи, а затим убијени. 

Према његовим ријечима, ово је трећа пријава поднесена због убијања српских цивила у избјегличким колонама послије акције "Олуја". 

"Прва се односи на колону код Двора на Уни 8. августа, а друга на колону на Петровачкој цести 7. августа", рекао је Братић и додао да, с обзиром да ратни злочини не застарјевају, српско тужилаштво има сва законска овлашћења да покрене поступак на основу доказа и изјава живих свједока. 

Он истиче да је ћутање, такође, злочин и да се прикупљају докази о тешким ратним злочинима над припадницима ЈНА у Словенији и Хрватској. 

"Жрве су припадници свих националности. Њихове породице нису виделе правду", рекао је Братић.  

(Срна)