Либéратион о "Правди за Давида“
Може ли то мобилисање грађана припремити терен за еволуцију ка демократичнијем друштву?
Република Српска
Грађански покрет „Правда за Давида“ који је окупио хиљаде људи у српском ентитету Босне показује да се земља не мири с тим да живи разапета између националистичких тежњи својих вођа.
Ништа ново на Балкану? Прошле недјеље, општи избори у Босни и Херцеговини потврдили су доминацију устоличених националистичких странака.
Националистичких странака које готово непрекидно дијеле власт још од рата 1992-1995. у овој некадашњој републици бивше Југославије. Један непостојећи догађај за многе посматраче и међународне медије.
Међутим, с оне стране хипер-стабилности која наизглед карактерише политичку ситуацију у Босни и Херцеговини, постоје извјесни помаци. Посљедњи примјер је покрет „Правда за Давида“. Односи се на Давида Драгићевића, младића од 21 годину, који је пронађен мртав марта ове године у Бањалуци, главном граду Републике Српске, српском дијелу земље. Полиција је тврдила да се ради о несрећи. Али врло брзо се открило да је младић мучен а потом убијен, и да је полиција ширила разне факе неwс, на примјер да је Давид био дрогиран и да је прије смрти починио провалну пљачку.
Отада, Давидов отац, Давор Драгићевић, улаже све своје очајање и сву своју енергију у захтијеве за истином и кажњавањем криваца, истовремено осуђујући режим на власти који је у најмању руку покушао да сакрије злочин, ако није директно био у њега умијешан. Многи људи су се отада прикључили оцу подржавајући га и свакодневно се окупљајући на главном градском тргу, симболично преименованом у „Давидов трг“, око скулптуре која представља подигнуту песницу.
Више од 40.000 манифестаната
Било је и других мобилизација грађана у Босни и Херцеговини посљедњих година, јануара-фебруара 2008, јуна-јула 2012, и фебруара-марта 2014, који су протестовали против неспособности режима и странака на власти да се ухвате у коштац са свакодневним проблемима обичних људи. Али оне су се дешавале углавном у ФБиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине, и нарочито у Сарајеву и Тузли.
Са покретом „Правда за Давида“ на чело избија главни град Репубике Српске. Организатори су, дапаче, повезани са сличним покретом у Сарајеву, гдје један други отац већ двије године захтијева да буде објелодањена истина о смрти његовог сина. Очеви два младића, Давор, који је Србин, и Муриз, који је Бошњак, срели су се посљедњих мјесеци у више наврата, и међусобно се подржавају.
У петак 5. октобра, покрет „Правда за Давида“ је успио да окупи преко 40.000 људи на тргу у Бањалуци. Никад виђено у Републици Српској, којом жељезном руком влада Милорад Додик, моћник који више од десет година контролише све нивое државе у овом дијелу Босне и Херцеговине. Тренутак наде за све оне који више не желе да трпе олигархије на власти.
Пети октобар је такође дан пада Слободана Милошевића у Србији, након масовних протеста у Београду који су трајали недјељама. Историјски датум за Србију. Неки су се позивали на „револуцију 5. октобра (2001) за вријеме протеста у Бањалуци, премда контекст није исти. И премда су многи од оних који су учестовали у 5. октобру 2001. данас разочарани, зато што Милошевићев пад није довео до истинске демократизације Србије.
Пропаганда и клијентелизам
До чега ће довести „Правда за Давида“? Неки су гајили наду да ће овај протест утицати на изборе од прошле недеље. Али то се није десило, странка Милорада Додика остаје на власти, на шта је можда утицао и недостатак кредибилитета традиционалних опозиционих странака, и одбијање „Правде за Давида“ да се конституише као политичка организација. Али чак и ако није допринео промени актуелног политичког стања, дуготрајност, енергија и ријешеност овог покрета и даље су упечатљиви, у једној земљи за коју кажу да је толико окамењена.
Тај покрет, као и друге масовнији протести грађана ових последњих година, показује да друштвено и грађанско незадовољство дјелимично успијева да се изрази, што је снага која окупља људе прелазећи линије политчких, етничких или социјалних фрактура земље. И то упркос режиму пропаганде, клијентелизма и корупције који су странке на власти успоставиле прије више од двадесет година.
Може ли то мобилисање грађана припремити терен за еволуцију ка демократичнијем друштву? Осамдесетих година, већина Европљана није могла замислити да ће Берлински зид пасти мирно. Историја им није дала за право. Немојмо потцијенити изненађење које нам резервише историја. У Босни и Херцеговини такође.
Извор: Бука/Либéратион, 10. 10. 2018.
Цомме ун аир де ноувеаутé ен Босние-Херзéговине
Ницоллас Молл
Ништа ново на Балкану? Прошле недјеље, општи избори у Босни и Херцеговини потврдили су доминацију устоличених националистичких странака.
Националистичких странака које готово непрекидно дијеле власт још од рата 1992-1995. у овој некадашњој републици бивше Југославије. Један непостојећи догађај за многе посматраче и међународне медије.
Међутим, с оне стране хипер-стабилности која наизглед карактерише политичку ситуацију у Босни и Херцеговини, постоје извјесни помаци. Посљедњи примјер је покрет „Правда за Давида“. Односи се на Давида Драгићевића, младића од 21 годину, који је пронађен мртав марта ове године у Бањалуци, главном граду Републике Српске, српском дијелу земље. Полиција је тврдила да се ради о несрећи. Али врло брзо се открило да је младић мучен а потом убијен, и да је полиција ширила разне факе неwс, на примјер да је Давид био дрогиран и да је прије смрти починио провалну пљачку.
Отада, Давидов отац, Давор Драгићевић, улаже све своје очајање и сву своју енергију у захтијеве за истином и кажњавањем криваца, истовремено осуђујући режим на власти који је у најмању руку покушао да сакрије злочин, ако није директно био у њега умијешан. Многи људи су се отада прикључили оцу подржавајући га и свакодневно се окупљајући на главном градском тргу, симболично преименованом у „Давидов трг“, око скулптуре која представља подигнуту песницу.
Више од 40.000 манифестаната
Било је и других мобилизација грађана у Босни и Херцеговини посљедњих година, јануара-фебруара 2008, јуна-јула 2012, и фебруара-марта 2014, који су протестовали против неспособности режима и странака на власти да се ухвате у коштац са свакодневним проблемима обичних људи. Али оне су се дешавале углавном у ФБиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине, и нарочито у Сарајеву и Тузли.
Са покретом „Правда за Давида“ на чело избија главни град Репубике Српске. Организатори су, дапаче, повезани са сличним покретом у Сарајеву, гдје један други отац већ двије године захтијева да буде објелодањена истина о смрти његовог сина. Очеви два младића, Давор, који је Србин, и Муриз, који је Бошњак, срели су се посљедњих мјесеци у више наврата, и међусобно се подржавају.
У петак 5. октобра, покрет „Правда за Давида“ је успио да окупи преко 40.000 људи на тргу у Бањалуци. Никад виђено у Републици Српској, којом жељезном руком влада Милорад Додик, моћник који више од десет година контролише све нивое државе у овом дијелу Босне и Херцеговине. Тренутак наде за све оне који више не желе да трпе олигархије на власти.
Пети октобар је такође дан пада Слободана Милошевића у Србији, након масовних протеста у Београду који су трајали недјељама. Историјски датум за Србију. Неки су се позивали на „револуцију 5. октобра (2001) за вријеме протеста у Бањалуци, премда контекст није исти. И премда су многи од оних који су учестовали у 5. октобру 2001. данас разочарани, зато што Милошевићев пад није довео до истинске демократизације Србије.
Пропаганда и клијентелизам
До чега ће довести „Правда за Давида“? Неки су гајили наду да ће овај протест утицати на изборе од прошле недеље. Али то се није десило, странка Милорада Додика остаје на власти, на шта је можда утицао и недостатак кредибилитета традиционалних опозиционих странака, и одбијање „Правде за Давида“ да се конституише као политичка организација. Али чак и ако није допринео промени актуелног политичког стања, дуготрајност, енергија и ријешеност овог покрета и даље су упечатљиви, у једној земљи за коју кажу да је толико окамењена.
Тај покрет, као и друге масовнији протести грађана ових последњих година, показује да друштвено и грађанско незадовољство дјелимично успијева да се изрази, што је снага која окупља људе прелазећи линије политчких, етничких или социјалних фрактура земље. И то упркос режиму пропаганде, клијентелизма и корупције који су странке на власти успоставиле прије више од двадесет година.
Може ли то мобилисање грађана припремити терен за еволуцију ка демократичнијем друштву? Осамдесетих година, већина Европљана није могла замислити да ће Берлински зид пасти мирно. Историја им није дала за право. Немојмо потцијенити изненађење које нам резервише историја. У Босни и Херцеговини такође.
Извор: Бука/Либéратион, 10. 10. 2018.
Цомме ун аир де ноувеаутé ен Босние-Херзéговине
Ницоллас Молл
Повезане вијести
Тежак удес у центру Лакташа, аутомобили потпуно смрскани
Република Српска
1
Само у криминалној земљи Нешић дијели лекције о патриотизму!
13
Текстилни и обућарски сектор у Српској је пред гашењем
5
УСЛОВИ ЗА ДИЈАЛОГ: СДС спреман на разговоре са СНСД-ом искључиво у институцијама РС и уз договор о избору делегата
9
Дневник 2 10.11.2026.
1
Поново одгођена изградња зграде ИДДЕЕА у Бањалуци
3
Коментари (46)
Канада
Онај ко прати десавања у вези Давидовог убиства зна да су од поцетка априла до данас скоро све свјетске новине писале о томе и ПРАВДИ ЗА ДАВИДА. Крајем априла о томе је писао и веома озбиљан канадски лист " Глобе анд Маилл ". И треба да свијет зна.
Правда
Биће их више од 40 000, новембра 14 ог!
Да Да
И код нас це 5 октобар остат упамцен с овим многобројним народом који је досао на трг ПРАВДЕ ИСТИНЕ и Давидов трг како га народ обиљези. НАРОД ЦЕ СВЕ РИЈЕСИТ мирно и достјанствено. Народ је наурузан ИСТИНОМ и тазе ПРАВДУ за угрозени народ.
Мирко
Једно је сигурно, додик , цвијановицка, лукац су уцесници убиства Давида . Комплетна власт. Сви свјетски утицајнији медији су их прозвали. Затворена су вам врата багро. Носите зиг срамоте као и васа дјеца. Остаце вам бања лука у којој вас нико неце и кад додје крај , гањаце вас као бијесне керове да вас разапну . За све зло које сте народу нанијели. То је васа судбина.
Либéратион?
Јесу ли то оне новине, сто су банкротирале?
Дуле
Џаба вам новци моји синовци..
Д
А бога вам ста казу сами за сабе? Казу ли да им Париз гори једном мјесецно? Казу ли да су им масовна убиства у њиховој земљи постала свакодненвница? Казу ли да им полиција брутално пребија синдикалце који мало-мало па на улици тразе своја права...и то их пребија и гада сузавцем у зивом преносу? Споменусе ли да људе по африци убијају на сред улице ко шинтори некада псе луталице. Споменусе ли да своје африцке колоније и дан данас немилосрдно пљацкају и од тих пара финансирају дрзаву а од тих пара финансирају и ово сто се десава у задњх пола године и несто висе на бањалуцком тргу. Само ово сто су наумили овдје да ураде неце им проци. Узалуд бацају паре
Тужилац Бања Лука
1. Надам се да ће да доведе до хапшења и осуђујуће пресуде са дугогодишњим затворским казнама за убице Давида Драгичевића и за све оне који су на било који начин повезани са убиством. 2. После тога се надам хапшењу и пресуди против Давора Драгичевића и остатка руководства групе "Правда за Давида" који пријете физичким ликвидацијама, рушењем уставног поретка и институција те шире мржњу и страх међу становништвом Бања Луке и Републике Српске. 3. После свега тога надам се повратку на нормалан и миран живот грађана Републике Српске.
.
Р/Еволуција, еволиција.
Ста пису ови?
Који националиста? Мозда је он хрватски националиста, јер је њима предао доказе о најкрвавијим траговима у историји нецовјецанства - оне Јасеновацке. Друго, неки опет тврде да је Дудук Галцијан-унијат. У сваком слуцају са Србима он нема никакве везе, осим сто им је урадио оно сто није успјело ни Турцима, ни Аустроугарима, ни Павелицу - да их погаси и демографски и као људе.
Истина
Прво није тацно да је било 40.000. Друго сваки нормалан Србин види да је ова прица о националистицким подјелама дрзаве параван за укидање Републике Српске. Према томе памет у главу.
Данко
Сам текст обилује истином. Ах ти Французи, наши вјековни пријатељи...
Скептик
Пети октобар и митинг на Давидовом тргу као и избори два дана каноне су били критични момемат када су се требале догодити толико жељене промјене, смхену злочиначког режима са новим људима који ће спасити Републику Српску од нестајања тј. одласка становништва али и до откривања и хапшења убица Давида Драгичевића. То се све није догодило а бојим се да се никада неће ни догодити. А били смо тако близу...
Петар
Тако је господине. Паст це зид, тј вјестацка граница на Дрини, која дјели српски народ. Ако је Дрина граница попит цемо је. Зивјела РЕПУБЛИКА СРПСКА и зивјела РЕПУБЛИКА СРБИЈА и нека зиви српски слободарски народ.
Кока
Да је Власт показала озбиљне намјере да ријеси овај слуцај све би се заврсило неупадљиво. Овако постаје јасно да је слуцај омца око врата МУП-у и тузиластву које је сасвим вјероватно укљуцено и само у криминал. О овим стварима смо до сада гледали само филмове, а сада имамо такву стварност. Када сазнамо истину о тезини овог криминала пада комплетна влада - отуда и обструкције у истраги!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.