Живот пише романе...

И то је живот. Један тренутак, једна шанса. Ако је уграбиш - успео си. А анегдота коју је новинарима открио Самјуел Ето показује колико је то заиста тачно, па и колико та прилика може да буде скривена...

“Била је 2007. године, био сам у Обали Слоноваче, у Платоу (пословни центар Абиђана, прим.аут). Завршавао сам неке послове за супругу, сео у кола кад је прилетео један момчић. Испрва сам се уплашио, али он је био баш љубазан па сам се брзо смирио“, почео је Ето да се присећа у интервјуу за Абидјансхоw.цом.

“Рекао је: ’Брате, извини, не желим да те нападнем, само желим нешто да те замолим, а ти ако хоћеш можеш да зовеш полицију’. И онда сам му рекао да објасни шта хоће“.

Говор је већ био спреман.

“Брате, радим овде у Платоу, паркирам аутомобиле. Имам своје амбиције, снове, али никога да ми помогне. Волео бих да ми даш позајмицу“.

Ето га је саслушао и на чеку исписао суму од 4.500 евра. Дао је момку број телефона, узео његов. Момак је радостан напустио аутомобил.

“Вратио сам се у октобру 2008. године. Два месеца пре тога ме је звао и рекао да је успео. Кад сам стигао, позвао сам га, нашли смо се и он ми је показао да је направио аутомеханичарску радњу и да има два црвена таксија. Био сам поносан. Таквим људима желиш да помогнеш. Данас запошљава 25 људи“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес