Чекам да се чујемо за викенд!

Писмо Жарка Лаушевића, које је пренио београдски портал "Ало" преносимо у цијелости:

Среда, 11. фебруар 2018.

Драги Глоги,

Читам твоју поруку од пре неки дан:

"Знам да ће бити добро... Причаћемо... Само мало да прође ово лудило... Што кажу, Срби памте до четвртка, тако да се чујемо за викенд, а до тада, ево ти пар вицева..."

Јесенас смо, чекајући превоз на аеродрому у Бостону, правили планове да нешто радимо заједно. Рекао си "радићемо сигурно или овде или тамо". Онда ти је стигла порука и поскочио си као мало дете:

"Добио сам награду у Лондону!". Била је то награда за најбољег глумца престижног европског фестивала. Сви смо, понети тим осећајем великог поноса, одиграли последње извођење "Хадерсфилда". И те ноћи сам те, као и на целој канадско-америчкој турнеји, гледао на сцени, са стране, нем од среће што присуствујем једном чудесном предавању и давању себе глуми какво никада раније нисам видео.

Моја настарија ћерка је годинама имала свог омиљеног и најбољег глумца. Онда ми је једног дана бојажљиво изјавила:

Тата, ти више ниси мој најбољи глумац!".

"Ах, ко је тај што је чеду моме помутио разум?" - промуцах неког патетичног Шекспира из сећања.

"Небојша Глоговац..." - скрушено ми признаде. Загрлих је.

"Па, он је и за мене најбољи глумац" - признах и ја њој.

Лакнуло јој је. И због тебе је отпутовала из Чикага с нама у Бостон да поново одгледа представу.

Глоги, од када сам чуо за твоју бољку, кренуо сам нешто да пишем за нас. Па да одиграмо... или овде или тамо.

И чекам да се чујемо... за викенд.

Твој Жарко.



(Ало)