Умро Збигњев Бжежински

Вијест о његовој смрти објавила је ноћас његова ћерка Мика Бжежински на друштвеним мрежама, преносе медији.

Бжежински је био савјетник за националну безбедност у администрацији америчког предсједника Џимија Картера од 1977. до 1981. године и савјетник предсједника Линдона Џонсона од 1966. до 1968, али је као експерт, члан различитих одбора и организација и професор на Универзитету Џонс Хопкинс остао активан и утицајан до краја живота.

Познат је и по охрабривању дисидената из Источне Европе и подстицању борбе за људска права у вријеме Хладног рата. У скорије вријеме учествовао је у привлачењу бивших совјетских република у НАТО, пренео је АП.

Важио је за заступника тврде линије у америчкој спољној политици, сматра се да је помогао рушењу економских баријера између Запада и Совјетског Савеза и Кине, у његово вријеме је потписан Споразум о ограничавању стратешког наоружања (САЛТ ИИ).

Помагао је Картеру да се носи са ситуацијом у време Иранске кризе и неуспјелог исхода талачке кризе.

Био је, такође, један од највећих заговореника проширења НАТО након што је Владимир Путин дошао на чело Русије и, како наводи АП, учествовао у процесу привлачења бивших совјетских република у НАТО.

Снажно је подржавао наоружавање авганистанских побуњеника у одговору на "инвазију совјетских снага" у Авганистану.

Помагао је Картеру да се носи са ситуацијом у вријеме Иранске кризе и неуспјелог исхода талачке кризе, као и да превазиђе велике разлике између египатских и израелских лидера Анвара ел Садата и Менахема Бегина што је довело до потписивања споразума из Камп Дејвида у септембру 1978.

Три мјесеца касније, нормализовани су и америчко-кинески односи, што је био највећи приоритет Бжежинског, наводи АП.

Није подржавао избор Доналда Трампа за предсједника САД, а његову спољну политику критиковао је као нејасну, пренео је АФП.

Стручњак за комунизам

Рођен је у Варшави 1928. године а образовао се у Канади и САД, а по политичком опредјељењу је био демократа.

Био је признати стручњак за комунизам када је привукао пажњу америчких политичара. Током 1960-их био је савјетник тадашњег америчког председника Џона Кенедија.

Бжежински се у време Картерове администрације често сукобљавао са колегама, међу којима је и са тадашњим државним секретром Сајрусом Венсом.

Бијелој кући разлике између Бжежинског и Венса задавале су "велику главобољу" збуњујући америчку јавност о политичком курсу Картерове администрације и подстичући пад повјерења да би Картер могао да задржи свој тим за спољну политику да ради у тандему.

Иранска талачка криза, која је почела 1979. године, постала је симбол неуспјеха и фрустрација Картерове администрације.

Бжежински, током раних месеци 1980-их, био је увјерен да преговори о ослобађању отетих Американци не воде никуд, те је уз подршку Пентагона, почео да врши притисак за спровођење војне акције.

Картер је, упркос примједбама Венса, пристао на "план са неизвјесним исходом" за спасавање талаца, али се операција завршила неуспјехом и оставком Венса, док је Картер изгубио на предсједничким изборима од Роналда Регана.

(Тањуг)