Почео Петровски пост

Пост почиње у седмици послије Тројичне недјеље и празника Силаска Светог Духа на апостоле, познат је и као Апостолски и Љетни пост, а завршава се увијек 12. јула, на Петровдан, празник који је посвећен светитељима Петру и Павлу.

Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс. Најдуже може трајати шест недјеља и најкраће једну седмицу и један дан. Петровски пост спада у један од четири највећа годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.

Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који такође траје више недјеља и завршава се празником Христовог Рођења. Осим Петровског, у љетном периоду се поштује и Госпојински пост, пред Велику Госпојину, празник Вазнесења Богородице.

Православни хришћани добровољно доносе одлуку о поштовању поста, а тим подвигом се постиже очишћење душе и тијела. Сврха поста, како кажу правила вјере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дјела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су примјер потом слиједили Богородица и апостоли.

Свети Јован Лествичник, велики учитељ вјере, записао је у својим поукама да је "пост гашење пламена тјелесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубјелости, олакшица сна". У народу влада увјерење да онај ко може да се уздржи од прекомјерног јела, има снаге и да се уздржи од злих мисли и дјела.