Ovo je šema po kojoj funkcioniše estradna mafija

Dok policija istražuje okolnosti ovih incidenata, u estradnim krugovima sve glasnije se govori o ljudima koji pokušavaju da kontrolišu nastupe, zaradu i karijere poznatih muzičara.

Prema tvrdnjama upućenih sagovornika, iza pojedinih poslovnih ponuda krije se razrađen sistem finansijskih pritisaka, ucena i pretnji, iz kojeg se pevači teško izvlače.

Upozorenje

Urošu Živkoviću je početkom novembra zapaljen automobil marke „audi Q8“, vredan oko 100.000 evra.

Prema nezvaničnim informacijama, pevač je gotovo dve godine navodno bio izložen pritiscima osoba povezanih sa kriminalnim miljeom, koje su želele da preuzmu kontrolu nad njegovim nastupima i uzimaju čak polovinu honorara.

Kako tvrde izvori upoznati sa dešavanjima na estradi, Živković nije pristajao na takve uslove, zbog čega je navodno dolazilo do otkazivanja nastupa i drugih pokušaja sabotiranja njegove karijere.

Pevač je potvrdio da mu je automobil zapaljen, ali nije želeo da govori o mogućim motivima napada. Policija nastavlja da utvrđuje ko je odgovoran za incident.
Bomba na kuću

Slične spekulacije pojavile su se i nakon što je početkom februara bačena bomba na kuću Zdravka Čolića na Senjaku. Iako se u estradnim krugovima govorilo da bi iza oba napada mogli stajati ljudi koji pokušavaju da kontrolišu muzičko tržište, takva povezanost nije zvanično utvrđena.

Čolić je tokom saslušanja u tužilaštvu, prema ranijim informacijama, naveo da ne zna ko stoji iza napada, kao i da nema sukobe niti dugovanja koja bi mogla da objasne ovaj događaj.

Pet faza

Prema ranijim saznanjima o načinu delovanja pojedinih kriminalnih grupa, model njihovog ulaska u muzičku industriju odvija se kroz nekoliko faza:

1. Tipovanje pevača – Posrednici pronalaze izvođače koji imaju finansijske probleme, dugove ili im je potreban novac za razvoj karijere. Na meti mogu biti i popularni pevači sa velikim prihodima od nastupa.

2. Ponuda finansijske pomoći – Osobe koje se predstavljaju kao investitori ili menadžeri nude otplatu dugova, finansiranje pesama, spotova i marketinga, uz obećanja o velikim zaradama.

3. Preuzimanje kontrole nad nastupima – Nakon dogovora, finansijeri počinju da ugovaraju koncerte i nastupe, naročito u klubovima u kojima imaju poslovne veze.

4. Uzimanje dela zarade – Od pevača se, prema tvrdnjama izvora, zahteva da predaju značajan deo honorara, u pojedinim slučajevima i do 50 odsto, dok se dugovi obračunavaju uz visoke kamate.

5. Ucena i zastrašivanje – Ukoliko izvođač odbije nove uslove ili pokuša da prekine saradnju, navodno slede pritisci, otkazivanje nastupa, pretnje, a u pojedinim prijavljenim slučajevima pominju se i fizički napadi.

Ovakav model, prema naših tvrdnjama sagovornika, omogućava osobama iz kriminalnog miljea da preko estradnih poslova ostvaruju velike prihode, dok se istovremeno postavlja pitanje da li se pojedina ulaganja koriste i za ubacivanje nezakonito stečenog novca u legalne tokove.

(Kurir)