Kad slomite kičmu privrede, cijela ekonomija pada

Statistika je neumoljiva, a stvarna situacija možda još teža. Za slabljenje ekonomije, otpuštanje radnika, nije kriv niko sa strane, već uglavnom domaće politike.

“Sigurno da je jedan od ozbiljnih faktora jeste povećanje minimalne cijene rada koje nije pratilo, nije imalo nikakve veze sa rastom proizvodnje. Ustvari mi smo imali situaciju da u uslovima pada proizvodnje dolazi do rasta minimalne cijene rada. To je povećalo troškove velikih korporacija. Treba navesti i da od prošle godine se uvodi novi sistem fiskalizacije koji je takođe povećao troškove proizvodnje u velikim preduzećima”, kaže ekonomista Milenko Stanić.

Inflacija i njeno negativno djelovanje, takođe su dali svoj doprinos ovom negativnom trendu.

“Veliki dio robe uključujući i repromaterijale uvozimo i samim tim to se odražava na povećanje troškova i smanjenje konkurentnosti poslovanja privrednih subjekata”, kaže ekonomista Igor Gavran.

Mnoge kompanije koje zapošljavaju veći broj radnika, na neki način zavise od javnih nabavki, infrastrukturnih i drugih investicija na domaćem tržištu. U našem slučaju moglo bi se reći, nažalost!
                                                                   
“Njihov obim se takođe smanjuje, a sam javni sektor zbog lošeg upravljanja javnim finansijama postaje sve nesposobniji da potiče bilo kakva ulaganja, a ono što se javnim nabavkama i plasira uglavnom ide odabranim politički podobnim kompanijama, a ne široj privredi”, kaže Gavran.

Sve se ovo dešava u uslovima ozbiljnih političkih zastoja, kriza, blokada, izolacije, institucija upitnog legitimiteta, što samo može rastjerati bilo kakve investitore, oslabiti privredu, povećati listu nezaposlenih.

“Sa padom broja zaposlenih imamo manju platežnu mogućnost, manju kupovnu moć stanovništva. Time dolazi i do pada budžetskih prihoda i mogućnosti izmirenja poreskih obaveza”, kaže Stanić.      

Potrebne su velike promjene i u političkom i ekonomskom ambijentu da bi se ovaj trend preokrenuo i da bi imali pokretanje velikog biznisa kao kičme privredne aktivnosti. Mogla bi pomoći ekonomska diplomatija, ali ona to ne radi.

“Republika Srpska ima svoja predstavništva. Izdvajaju se značajna sredstva za njihov rad, ali mi ne vidimo nikakve rezultate rada tih predstavništava. Imamo široku diplomatsku mrežu BiH. Gotovo da nema nikakvih rezultata u njihovoj ekonomskoj aktivnosti”, kaže Stanić.

Dovoljno je samo da se sjetimo imenovanja počasnog konzula BiH u Panami Fatiha Kola, koji je osumnjičen da je prao novac za narkokartel „Tito i Dino“. Kol je razriješen, ali je ostala sramota i pitanje zašto je uopšte imenovan.

(BN)