Bolnice Srpske u velikim dugovima

Osim toga, zajedničko za sve bolnice su velika, višemilionska dugovanja, odnosno obaveze koje, zaključno s prošlom godinom, iznose ukupno oko 485 miliona maraka. Njihova dugovanja se povećavaju iz godine u godinu, a u odnosu na 2017. veća su za oko 35 miliona konvertibilnih maraka.

Samo su za dug po osnovu poreza i doprinosa na kraju maja ove godine imali duga od oko 191 miliona maraka.

Uvidom u finansijske izvještaje o prošlogodišnjem poslovanju bolnica, koji su javnosti dostupni u skraćenom obliku, može se zaključiti da već godinama postoji trend problema u poslovanja koji se odražava na ukupan rezultat.

Međutim, Univerzitetski klinički centar, kao najveća zdravstvena javna ustanova, ima značajnih odstupanja u prikazanom poslovanju. Tako su u bilansu uspjeha prikazali gubitak od oko 39.000 KM, a koji je godinu ranije iznosio čak 23,2 miliona maraka. Osim toga, takođe u bilasnu uspjeha, prikazali su ukupnu neto dobit u obračunskom periodu od oko 4,9 miliona KM. Takođe, UKC RS je prikazao da je na bankovnim računima na kraju godine imao pozamašnu svotu novca od oko 10,5 miliona KM.

Od ove javne zdravstvene ustanove smo tražili objašnjenja za poslovanje, ali odgovore ćemo dobiti naknadno, jer je trenutno odsutan direktor za ekonomske poslove. Međutim, računovođe i revizori koje smo kontaktirali kažu da se na osnovu skraćenih finansijskih izvještaja i bez revizorskih izvještaja ne može zaključiti odakle ovolika razlika u prikazanom poslovanju UKC. Dodaju da se takva odstupanja susreću kod kompanija koje imaju zaradu iz izvora koji nisu iz njihovog redovnog poslovanja.

Nagomilana dugovanja javnih zdravstvenih ustanova bila su razlog zbog kojeg je Vlada RS, na prijedlog Ministarstva zdravlja, krajem marta ove godine usvojila Akcioni plan održivosti zdravstvenog sistema Republike Srpske. Resorni ministar Alen Šeranić rekao je da obaveze javnih zdravstvenih ustanova i Fonda zdravstvenog osiguranja RS iznose oko jedne milijarde konvertibilnih maraka.

Upravo je Akcionom planom predviđeno definisanje načina izmirenja dugova u javnom zdravstvu i zaustavljanje stvaranja novih obaveza.

Osim toga, predviđeno je detaljno utvrđivanje odgovornosti direktora javnih zdravstvnih ustanova, uključujući i smjene. 

– Sam cilj Akcionog plana podrazumijeva uspostavljanje finansijske održivosti javnog zdravstvenog sistema, ali na način da efikasnije pružamo zdravstvenu zaštitu stanovništvu i da omogućimo bolju radnu produktivnost – objašnjava ministar Šeranić.

Akcioni plan, kako kaže, ima šest prioritetnih oblasti delovanja, podijeljena u tri paketa.

Po tom planu, ukupno 98 mjera iz ovih 6 oblasti trebalo bi da se provede počev već od marta ove godine do kraja 2021.

Jedna od prvih konkretnih mjera jeste da se utvrde modeli za izmirenje obaveza u zdravstvu. U maju ove godine trebalo je da se pripremi i plan izmirenja obaveza, a u junu da se počne s primjenom novih modela za izmirenje zaostalih obaveza.

Ministar Šeranić se već sastao s direktorima svih javnih zdravstvenih ustanova i direktorom Fonda zdravstvenog osiguranja. Šeranić je naglasio da od rukovodilaca zdravstvenih ustanova očekuje da ozbiljno pristupe analizi strukture obaveza i sveobuhvatnoj racionalizaciji i unapređenju poslovanja svojih ustanova.

Zdravstveni sistem je, kako se konstatuje u Akcionom planu, opterećen neadekvatnom mrežom zdravstvenih ustanova, nepovoljnom demografskom strukturom stanovništva, velikom neefikasnošću sistema, ali i prevelikom solidarnošću i socijalnom osjetljivošću sistema.

(Srpskainfo)