Hidroelektrane urušavaju prirodu
Ukoliko se ne promijeni Zakon o koncesionoj naknadi i ukoliko se ne uspori ili zaustavi izgradnja mini hidroelektrana, ukupna šteta za društvo u narednih 10 godina, može prekoračiti cifru od 40 miliona maraka, zaključeno je u analizi ekonomske opravdanosti koncesionih naknada i podsticaja za male hidroelektrane u BiH Centra za životnu sredinu.
Republika Srpska
Desetogodišnje istraživanje i konstantno ukazivanje na loš uticaj gradnje mini hidroelektrana, Centar za životnu sredinu objedinio je u analizi ekonomske opravdanosti izgradnje hidroelektrana. Zaključeno je da postojeći sistem koncesionih naknada mora biti izmijenjen da bi se izbjegla dalja društvena šteta.
„Uticaj hidroelektrana nije ograničen samo na uticaj na prirodu nego da imaju uticaj na ljude na lokalne zajednice i na širu društvenu zajednicu ali i na ekonomiju što znači i na trenutno stanje u našoj državi ali i na daleku budućnost“, kaže Nataša Crnković, predsjednik Centra za životnu sredinu.
Autor analize upozorava da nema ekonomske niti društvene koristi od izgradnje mini hidroelektrana jer u postojećem sistemu podsticaja za proizvodnju električne energije gubitnici su građani i privreda BiH koji iz svojih džepova finansiraju vlasnike hidroelektrana koji su u ovom slučaju jedini dobitnici.
„Za to mi angažujemo odnosno građani i privreda damo 12,5 miliona maraka godišnje a društvena šteta koja po tom osnovu nastane je oko 4 miliona maraka godišnje“, upozorava Damir Miljević, ekonomista i autor analize.
S obzirom na to da svi potrošači električne energije u BiH plaćaju naknadu za obnovljive izvore energije kroz mjesečne račune za utrošenu električnu energiju, taj novac je potrebno usmjeriti u podsticaje za smanjenje potrošnje energije ali i promijeniti Zakon o koncesijama da bi se smanjilo manevrisanje u procesu izgradnje i rada hidroelektrana.
„Jedan od načina je da se poveća koncesiona naknada drugi način je da promijenite politiku podsticaja proizvodnje iz obnovljivih izvora da prebacite sistem sa podsticanja malih hidroelektrana na nešto drugo i na taj način destimulišete proizvođača“, smatra Miljević.
„Ono što mi u Centru želimo da vidimo u budućnosti i što zagovaramo je okretanje ulaganja u sektor energije sa hidroelektrana u sektor stvarnih obnovljivih izvora energije a to je energija sunca i vjetra“, ističe Crnković.
U BiH izgrađeno je 130 mini hidrolektrana koje su ili već u sistemu koncesija ili u fazi čekanja. Republika Srpska nema ekonomsku dobit od tih hidroelektrana, nego gubitke u vidu sječe šuma, promjene režima površinskih i podzemnih voda. Samo su investitori u plusu, jer su premije koje dobiju iz budžeta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora veće od koncesionih naknada.
(BN)
„Uticaj hidroelektrana nije ograničen samo na uticaj na prirodu nego da imaju uticaj na ljude na lokalne zajednice i na širu društvenu zajednicu ali i na ekonomiju što znači i na trenutno stanje u našoj državi ali i na daleku budućnost“, kaže Nataša Crnković, predsjednik Centra za životnu sredinu.
Autor analize upozorava da nema ekonomske niti društvene koristi od izgradnje mini hidroelektrana jer u postojećem sistemu podsticaja za proizvodnju električne energije gubitnici su građani i privreda BiH koji iz svojih džepova finansiraju vlasnike hidroelektrana koji su u ovom slučaju jedini dobitnici.
„Za to mi angažujemo odnosno građani i privreda damo 12,5 miliona maraka godišnje a društvena šteta koja po tom osnovu nastane je oko 4 miliona maraka godišnje“, upozorava Damir Miljević, ekonomista i autor analize.
S obzirom na to da svi potrošači električne energije u BiH plaćaju naknadu za obnovljive izvore energije kroz mjesečne račune za utrošenu električnu energiju, taj novac je potrebno usmjeriti u podsticaje za smanjenje potrošnje energije ali i promijeniti Zakon o koncesijama da bi se smanjilo manevrisanje u procesu izgradnje i rada hidroelektrana.
„Jedan od načina je da se poveća koncesiona naknada drugi način je da promijenite politiku podsticaja proizvodnje iz obnovljivih izvora da prebacite sistem sa podsticanja malih hidroelektrana na nešto drugo i na taj način destimulišete proizvođača“, smatra Miljević.
„Ono što mi u Centru želimo da vidimo u budućnosti i što zagovaramo je okretanje ulaganja u sektor energije sa hidroelektrana u sektor stvarnih obnovljivih izvora energije a to je energija sunca i vjetra“, ističe Crnković.
U BiH izgrađeno je 130 mini hidrolektrana koje su ili već u sistemu koncesija ili u fazi čekanja. Republika Srpska nema ekonomsku dobit od tih hidroelektrana, nego gubitke u vidu sječe šuma, promjene režima površinskih i podzemnih voda. Samo su investitori u plusu, jer su premije koje dobiju iz budžeta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora veće od koncesionih naknada.
(BN)
Povezane vijesti
Težak udes u centru Laktaša, automobili potpuno smrskani
Republika Srpska
1
Samo u kriminalnoj zemlji Nešić dijeli lekcije o patriotizmu!
13
Tekstilni i obućarski sektor u Srpskoj je pred gašenjem
5
USLOVI ZA DIJALOG: SDS spreman na razgovore sa SNSD-om isključivo u institucijama RS i uz dogovor o izboru delegata
9
Dnevnik 2 10.11.2026.
1
Ponovo odgođena izgradnja zgrade IDDEEA u Banjaluci
3
Komentari (4)
Robin Hud
Ko vas šta uopšte pita! Da li shvatate činjenicu da je nekom stalo do ekologije i prostornog planiranja; prvo na čelna mjesta nebi postavijo dileje i stranačke i partijske lidere koji samo gledaju kako će pokrasti i obogatiti se.. Drugo da je do tog nekom stalo imao bi viziju i pitao narod šta misli i kako je najbolje za sve....ovako su oprali pare i prodaju muda pod bubrege i ubjeđuju da se nešto radi, da je efekat "značajan za državu,narod "... da je opravdano s "stanovišta ispaltivosti " i tako dalje i tako dalje....dovoljno je vidjeti kako se Kovačević i Đokić obogatili , a o Rudonji koji samo mahne glavom lva dolazi u kešu bez ikakvih tagova i "lične kompromitacije"...
pa da
Cista pljacka i unistavanje zivota gradjana na ovim prostorima. Opet za interese kriminalne mafijaske vlasti.
As
Ako necete hidroelektrane onda sjedite u mraku.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.