Balkanski meč: SAD vode 1:0

Trenutni rezultat je 1:0 za SAD, ali Rusija se još ne predaje. Sa krila nadiru Kina i Turska, a EU je u defanzivi, piše "Dojče vele".

Već vekovima je Zapadni Balkan igralište velikih sila. Habzburgovci protiv Osmanlija, zapadni sistem vrednosti protiv komunističkih država – to su tokom istorije bili rivali. Sada se ponovo radi o moći i uticaju u regionu. Ovoga puta su u ofanzivi Amerikanci i Rusi, ali su umešane i Kina i Turska. Evropska unija je u zaostatku, i pored najvećeg ličnog i finansijskog angažovanja.

„Rusija i SAD se sve oštrije sukobljavaju na Balkanu“, analizira pre nekoliko dana ugledni informativni „T-portal“ iz Hrvatske, najmlađe članice EU – i dodaje: „Samo jedan mali sukob može da raspali bure baruta“. „Srbija žonglira između Brisela i Moskve“, zabrinuto ove sedmice piše najtiražniji beogradski list „Blic“. Srpski „Novi magazin“ uočava „rusko-američki energetski rat na tlu Evrope“ – a Balkan u njegovom središtu.

Borbeni tonovi

Pre dve sedmice američki potpredsednik Majk Pens posetio je malu Crnu Goru, koja je ove godine – i pored oštrog protivljenja Rusije – pristupila NATO. „Ovde na Zapadnom Balkanu, Rusija radi na destabilizaciji regiona kako bi potkopala njegovu demokratiju i podelila ga“, izjavio je Pens pred gotovo svim šefovima vlada iz regiona. SAD i pod predsednikom Donaldom Trampom podržavaju jugoistočnu Evropu protiv Moskve.

Takvi borbeni tonovi naišli su na kritike, pre svega u Srbiji. Nije Rusija ta koja ovde unosi destabilizaciju – već Zapad, poručio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Beograd već godinama pokušava da balansira. Kandidatu za članstvo u EU priključenje Uniji ne ide dovoljno brzo. Istovremeno, sa istorijskim prijateljem Rusijom se neguju posebni odnosi. Tako u drugom po veličini gradu, Nišu, postoji „Srpsko-ruski humanitarni centar“, koji Vašington smatra centrom za špijunažu. Trenutno se sa Moskvom pregovara o nabavci šest polovnih aviona MIG-29, tenkova i sistema za raketnu odbranu.

Za to vreme, SAD insistiraju na energetskom snabdevanju. One traže od Hrvatske da na ostrvu Krk, u severnom delu Jadrana, konačni izgradi planirani terminal za tečni gas. Njega bi punili američki tankeri i on bi trebalo da bude povezan sa sličnom stanicom u poljskom Svinojušću. Jugoistočna Evropa bi tako bila nezavisnija od ruskog gasa. Na inicijativu Hrvatske i Poljske prošle godine je pokrenuta Inicijativa tri mora (Baltik, Jadran, Crno More). Dvanaest država srednje, istočne i jugoistočne Evrope žele snažniju podršku SAD kako bi se intenzivnije odbranile protiv Moskve.

EU u defanzivi

Evropska unija na novog igrača gleda sa nepoverenjem. Brisel primećuje da, i pored pomoći od više milijardi evra i čitave armije diplomata i stručnjaka, ima ograničen ugled i uticaj na Balkanu. Predložena su rešenja za političke krize, kakve su u Albaniji i Makedoniji, ali su u delo sprovedena tek nakon velikog angažmana američkih diplomata.

Kina je proteklih godina u okviru „Novog puta svile“ ovde gradila puteve i mostove, davala kredite i modernizovala nuklearne elektrane. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sledećeg meseca dolazi u posetu Srbiji i sa sobom vodi 150 biznismena.

Turska je tradicionalno dobre odnose sa muslimanima u Bosni i Hercegovini još više intenzivirala. Velikodušno je pomagala u obnovi džamija uništenih za vreme rata. Borbu za uticaj na Balkanu dodatno rasplamsavaju mediji. Ruska agencija Sputnik to radi sa programom na srpskom jeziku i tako jača ruski pogled na svet.

Američka firma KKR – kojoj već pripadaju vodeće televizije u regionu – upravo je kupila Novu TV u Hrvatskoj i POP TV u Sloveniji – omiljene televizijske stanice. Turska novinska agencija Anadolija je naročito jaka u Bosni. O televiziji i portalu „Al Džazira Balkan“ iz Katara na maternjim jezicima da i ne govorimo.

(Dojče vele)