Iz avanture u avanturu

Holandija, Mađarska, Kina, Italija i Tanzanija samo su neke od država u kojima je boravila Suzana, za koju se može reći da je obišla više gradova nego što ima godina.
 
Sve je počelo, kaže ona, od malih nogu, jer su joj i roditelji ljubitelji pasoša punih pečata.

"Sećam se se kada je tata vozio, a mama bratu i meni dodavala komadiće hrane na zadnjem sedištu. Bilo je to neposredno pred pad Berlinskog zida. Imala sam pet godina, a ta zemlja se tad zvala Zapadna Nemačka", ovako sa Suzana Vukmir priseća svojih prvih putovanja u državu koje više nema.

Suzana je posle putovanja sa roditeljima, putovala i sa svojim plesnim klubom, zatim sa jednom muzičkom grupom, a sada putuje sama, te kaže da se trudi iskoristiti svaku priliku da ode obići neki novi grad, a u poslednje vreme posebno je privlače egzotična mesta.

"Uvek sam težila da vidim čudne, egzotične zemlje. Želja mi je bila da posetim prvo Jamajku, međutim Tanzanija je ipak bila suđena. Sa Kilimandžara pamtim ukus najbolje kafe na svetu, te vina i piva od banane", kaže ona, te dodaje da putovanje u Afriku pamti po najlepšoj hrani koju je probala, jer oni nemaju razvijenu tehnologiju za uzgoj hrane i sve im je prirodno.



Na ostrvu Zanzibar, kaže, mogla bi da živi samo zbog hrane, tirkiznog mora i belog sitnog peska.

"Jednom nam je čak na koktel zabavi nestalo nane od koje su se pravili kokteli", objašnjava Suzana, pokušavajući da dočara koliko im se tamo sve svidelo.

Kao na svakom putovanju, anegdote su bile nezaobilazne, a čuti kako stranici prepoznaju naš narod uvek je zanimljivo.

"U Africi me doktor pitao da li sam nešto u rodu sa Slobodanom Miloševićevem. Prvo nismo verovali šta me pita, a onda smo se smejali do iznemoglosti" kaže Suzana.

Suzana se posle Afrike uputila u Aziju, te živi u Kini u Šendženu, kineskoj Silikonskoj dolini i o ovoj zemlji ima samo reči hvale.

"Kina je potpuno druga planeta. Ne mogu je uporediti ni sa čim. Za Kinu ću ostaviti jedno poglavlje u životu, sigurna sam, pa tek tada moći odgovoriti na pitanje kako mi je ovde", kaže ona.

Iako joj je svako putovanje priča za sebe, kaže da nije imala negativnih iskustava jer u svom koferu nosi samo pozitivnu energiju, koju, kaže, ljudi uvek prepoznaju i uzvrate istom merom.



Na put oko sveta često joj nedostaje Banjaluka, a najviše porodica, prijatelji i hrana.

"Nekada me savlada nostalgija, ali to je normalno. Još nisam putovala koliko želim, ali na dobrom sam putu. Nadam se jednog dana da ću putovati i na drugu planetu", kaže Suzana kroz smeh.

I Norvežani znaju srpski

U moru iskustava i putovanja, ova avanturistkinja kaže da joj posebno mestu u sećanju zauzima evropska turneja sa grupom "Sopot". Tada su obišli šest zemalja za 12 dana, a zanimljivih trenutaka ima mnogo.

"Scena koju definitivno pamtim desila se na granici Norveške i Švedske kad nam je službenik, tipičnog skandinavskog izgleda, rekao na našem jeziku - Dobar dan. Pet kruna. Srećan put", priča Suzana, te dodaje da im engleski jezik gotovo da nije bio potreban, jer su često nailazili na ljude koji govore srpski jezik.

Izvor: Blic.rs
Foto: Privatna arhiva