Brisel gubi strpljenje sa BiH

Kako je „EuroBlicu“ potvrdio izvor iz pravosudnih institucija BiH, domaćim učesnicima u strukturalnom dijalogu za reformu pravosuđa BiH bio je dat rok do 27. juna da u Brisel pošalju Nacrt zakona o sudovima u BiH sa izdvojenim mišljenjima.

Prema njegovim tvrdnjama, ta obaveza je ispunjena, ali je ostalo nejasno kakve bi poteze mogli sada da povuku predstavnici Evropske komisije koji su, takođe, bili uključeni u strukturalni dijalog u BiH.

''Pretpostavljam da će njihovi eksperti sada analizirati predlog koji je otišao iz BiH, koji je u 95 odsto usaglašen. Ostala je i dalje sporna nadležnost Suda BiH i gde bi bilo sedište višeg suda, koji bi eventualno bio uspostavljen. Sve to je navedeno u izdvojenim mišljenjima i upućeno u Brisel'', kaže sagovornik ''Blica''.

Rešenje prihvatljivo za sve do kraja godine

Istovremeno, predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH Milan Tegeltija nije želeo da spekuliše o mogućim potezima Brisela kada je reč o zakonu o sudovima BiH i, uopšte, o epilogu strukturalnog dijaloga, ali je istakao da je Evropska unija opredeljena da se taj proces što pre završi.

''Verujem da ćemo u dogovoru sa EU uspeti da iznađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve i da će se zakonski predlozi naći u parlamentarnoj proceduri do kraja godine'', rekao je Tegeltija.

Ni sagovornici „EuroBlica“ bliski Ministarstvu pravde RS nisu želeli da spekulišu o mogućem odgovoru Brisela na dokument koji je upućen iz BiH, dodajući da je RS dostavila predlog koji je iznela još 2015. godine, uz male korekcije koje se tiču nadležnosti Suda BiH.

Nadležnost

''Mi i dalje insistiramo na tome da se zakonom tačno propišu nadležnosti Suda BiH. Nema govora o nekoj proširenoj nadležnosti. Po našem mišljenju, Sud BiH može biti nadležan samo za krivična dela propisana Krivičnim zakonom BiH, dok je ono što je propisano Krivičnim zakonom RS u nadležnosti sudova u RS. Ne verujem da bi moglo da se desi da Brisel bukvalno nešto nametne, jer je do sada uvek insistirao na dogovoru unutar BiH, ali koji, evo godinama ne možemo postići'', kaže izvor.

Strukturalni dijalog o reformi pravosuđa BiH započeo je još 2011. godine, i to nakon susreta tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i predsednika RS Milorada Dodika u Banjaluci. Zbog nezadovoljstva radom pravosuđa BiH, Dodik je u to vreme pretio referendumom u RS o ukidanju Suda i Tužilaštva BiH.

Postavljeni rokovi

Poslednji sastanak ministara pravde u BiH održan je početkom juna u Sarajevu, kojem su prisustvovali i predstavnici Evropske komisije.

Oni tada nisu želeli da se izjašnjavaju o dosadašnjim rezultatima strukturalnog dijaloga, ali su postavili rok do kraja juna da se predloži zakon o sudovima u BiH.

Izvor: Blic