Republika Srpska ostaje bez novca

IRB RS je plasirala ukupno 30,3 miliona kroz 315 zahtjeva, što je mnogo manje nego 2014. godine kada su kroz 1007 zahtjeva pozajmili i investirali 130,8 miliona KM.

Kada je u pitanju plasman preko finansijskih posrednika najveći iznos kredita ove godine IRB je plasirala preko Nove banke Banjaluka i to 15,7 miliona KM, a slijedi Sberbank Banjaluka sa 5,6 miliona KM, MF banka sa 2,7 miliona i NLB Razvojna banka sa 2,9 miliona KM.

Prošlu godinu banka je završila plasmanom oko 72 miliona KM po osnovu svih kreditnih linija, 2015. godine ovaj iznos bio znatno veći – 123,3 miliona KM.

U IRB-u portal Capital nije uspio da sazna koliko sredstava je planirano za plasiranje u 2017. godini, dok je direktorica Snežana Vujnić bila nedostupna za komentar.

Ekonomisti kažu da je veliko pitanje s koliko novca IRB RS trenutno uopšte raspolaže jer je u prethodnom periodu i šakom i kapom dijelila milione KM koji su sada sporni za naplatu.

“IRB je trebalo da bude fond koji će pomoći malim i srednjim preduzećima kako bi se omogućilo novo zapošljavanje, ali i mladima da ostanu u RS. Manjkavost se pokazala kada je banka počela da se bavi direktnim finansiranjem i kada je postala poslovna banka. Došlo je do velikih plasmana koji su postali sporni u naplati. Pad plasmana je uzrokovan i kupovinom nenaplativih obveznica. To su obveznice na 15 godina koje je izdala Robna kuća “Boska” i plasman od skoro 20 miliona KM vezan za fabriku cijevi “Unis Derventa”, koja je u gubitku oko pola milijarde KM, kao i mogi drugi finansijski neopravdani plasmani”, kazao je za CAPITAL ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Sve ovo potkrijepljeno je i činjenicom da je IRB RS prošlu godinu završila sa gubitkom od 83,8 miliona KM, nakon što je izvršila ispravku vrijednosti potraživanja od propalih „Bobar banke“ i „Banke Srpske“.

Prema Pavlovićevim riječima, IRB danas funkcioniše od sredstava koja su vezana za kupovinu stanova mladih i to je praktično fond koji sam sebe obnavlja otplatama kredita.

“Veliki kreditni odbor u kojem su sjedili predstavnici Vlade RS je rasformiran na zahtjev MMF-a, jer se pokazalo da to predstavlja sukob interesa, pošto je Vlada odlučivala o plasmanima fonda koji ima sasvim drugu zakonsku funkciju. I ona sredstva koja je dala Svjetska banka za podršku zapošljavanju, Vlada RS je iz IRB-a povukla za svoje tekuće finansijske potrebe. Za ovo, nažalost, niko ne odgovara”, zaključio je Pavlović.

Inače, Vlada RS je tek početkom aprila prošle godine napustila Veliki kreditni odbor IRB RS pod pristiskom Međunarodnog monetarnog fonda, a nadajući se novom aranžmanu.

Nekoliko mjeseci ranije ukinula je kreditnu liniju „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada Srpske“ iz koje je, na osnovu ovog vrlo upitnog ekskluzivnog prava izvršne vlasti RS, odobreno 18 ugovora o zajmu vrijednosti od čak 54,8 miliona KM.

Najveći iznos iz ove kreditne linije dobili su „Putevi Republike Srpske“ i to 12,6 miliona maraka, banjalučka „Toplana“ 7,8 miliona KM, „Elektrokrajina“ Banjaluka šest miliona KM te „Alumina“ iz Zvornika i Klinički centar Banjaluka po pet miliona KM.

Prema mišljenju ekonomista i bankara ovakva linija nikada nije ni trebala da bude uvedena jer je očito da je poslužila samo za finansiranje određenih preduzeća bliskih vlasti, ali i javnog sektora. Najveći broj zajmova su dobile zdravstvene ustanove, ali ova linija je bila više nego zanimljiva i privatnim kompanijama.

Istim pravilima ukinuta je i kreditna linija „Zajmovi za poljoprivredu i industriju prerade poljoprivrednih proizvoda“ iz koje je kroz 41 zajam odobreno ukupno 38,8 miliona KM. Najveći korisnik ovog zajma je bila ZP „Elektrokrajina Banjaluka“ koja je dobila šest miliona KM, te „Protivgradna zaštita Republike Srpske“ koja je „povukla“ pet miliona KM.

(Capital)