Jednima kazne, drugim reprogram
U Republici Srpskoj je u proteklih nekoliko godina drastično povećan broj preduzeća koja su nastavila da posluju isključivo zahvaljujući tome što im je odobren reprogram dugovanja. Zanimljivo je da su kako među najvećim poreskim dužnicima, tako i među onima kojima je odobren reprogram, javna preduzeća u Srpskoj.
Republika Srpska
Prošle godine Ministarstvo finansija i Poreska uprava RS izdali su 261 rješenje o odgodi plaćanja poreskih obaveza, na ukupan iznos duga od 206,3 miliona maraka.
S druge strane, u 2010. godini potpisano je 111 reprograma, a reč je o dugu od 26,1 miliona KM. To praktično znači da je u pomenutom periodu potpisano 150 reprograma više, dok je iznos duga na koji se odgoda plaćanja odnosi skočio za skoro osam puta. Riječ je o zabrinjavajućim podacima, koji pokazuju u kojoj se mjeri preduzeća u Srpskoj suočavaju sa poteškoćama u poslovanju.
''To govori o vrlo niskoj privrednoj aktivnosti, odnosno taj reprogram je u principu trenutno ''spašava'' preduzeće. Međutim, ako preduzeće nema dugoročnu viziju kako ostvariti povećan prihod u narednom periodu, to je samo pokušaj premošćavanja, put ka nestanku ili stečaju'', kaže profesor Fakulteta poslovne ekonomije, Miladin Jovičić.
Zanimljivo je da su kako među najvećim poreskim dužnicima, tako i među onima kojima je odobren reprogram, javna preduzeća u Srpskoj.
''Ova javna preduzeća su u najvećoj mjeri naslonjena na budžet i to opterećuje budžetska sredstva, što opet dugoročno gledano, ne može da opstane'', ističe Jovičić.
Ima li odgovornosti?
''Postoje razni razlozi zašto se ulazi u reprogram kredita. Prvenstveno, postavlja se pitanje koliko se menadžment preduzeća pridržava društvene odgovornosti ili se pridržava onog ''dok sam ja menadžer, bitno je da je dobro'' i onda da sebi slobodu da ulazi u zaduženja, a ta zaduženja ne veže za neku srednjeročnu ili dugoročnu strategiju'', ističe dekan Ekonomskog fakulteta Brčko, Srđan Lalić.
Da bi se smanjilo gomilanje dugova, potrebno je rasterećenje privrede, ali i povećanje nivoa produktvnosti i odgovornosti.
''Mi sad u državnim preduzećima koja su postala partijska preduzeća moramo zaposliti najstručnije ljude na odgovarajuća mjesta nevezano za pripadnost političkoj opciji'', ističe Jovičić.
Potrebni rezovi
S druge strane, kaže Jovičić, treba koristiti ekonomske kriterijume. Ne može nijedan javni sektor, a pogotovo privatni, nositi ovoliki broj ljudi koji ne stvaraju novu vrijednost, nego troše postojeću.
Poručuje: ''Moraju se, prije ili kaznije, izvršiti ozbiljni i bolni rezovi''.
BN televizija
S druge strane, u 2010. godini potpisano je 111 reprograma, a reč je o dugu od 26,1 miliona KM. To praktično znači da je u pomenutom periodu potpisano 150 reprograma više, dok je iznos duga na koji se odgoda plaćanja odnosi skočio za skoro osam puta. Riječ je o zabrinjavajućim podacima, koji pokazuju u kojoj se mjeri preduzeća u Srpskoj suočavaju sa poteškoćama u poslovanju.
''To govori o vrlo niskoj privrednoj aktivnosti, odnosno taj reprogram je u principu trenutno ''spašava'' preduzeće. Međutim, ako preduzeće nema dugoročnu viziju kako ostvariti povećan prihod u narednom periodu, to je samo pokušaj premošćavanja, put ka nestanku ili stečaju'', kaže profesor Fakulteta poslovne ekonomije, Miladin Jovičić.
Zanimljivo je da su kako među najvećim poreskim dužnicima, tako i među onima kojima je odobren reprogram, javna preduzeća u Srpskoj.
''Ova javna preduzeća su u najvećoj mjeri naslonjena na budžet i to opterećuje budžetska sredstva, što opet dugoročno gledano, ne može da opstane'', ističe Jovičić.
Ima li odgovornosti?
''Postoje razni razlozi zašto se ulazi u reprogram kredita. Prvenstveno, postavlja se pitanje koliko se menadžment preduzeća pridržava društvene odgovornosti ili se pridržava onog ''dok sam ja menadžer, bitno je da je dobro'' i onda da sebi slobodu da ulazi u zaduženja, a ta zaduženja ne veže za neku srednjeročnu ili dugoročnu strategiju'', ističe dekan Ekonomskog fakulteta Brčko, Srđan Lalić.
Da bi se smanjilo gomilanje dugova, potrebno je rasterećenje privrede, ali i povećanje nivoa produktvnosti i odgovornosti.
''Mi sad u državnim preduzećima koja su postala partijska preduzeća moramo zaposliti najstručnije ljude na odgovarajuća mjesta nevezano za pripadnost političkoj opciji'', ističe Jovičić.
Potrebni rezovi
S druge strane, kaže Jovičić, treba koristiti ekonomske kriterijume. Ne može nijedan javni sektor, a pogotovo privatni, nositi ovoliki broj ljudi koji ne stvaraju novu vrijednost, nego troše postojeću.
Poručuje: ''Moraju se, prije ili kaznije, izvršiti ozbiljni i bolni rezovi''.
BN televizija
Povezane vijesti
Težak udes u centru Laktaša, automobili potpuno smrskani
Republika Srpska
1
Samo u kriminalnoj zemlji Nešić dijeli lekcije o patriotizmu!
13
Tekstilni i obućarski sektor u Srpskoj je pred gašenjem
5
USLOVI ZA DIJALOG: SDS spreman na razgovore sa SNSD-om isključivo u institucijama RS i uz dogovor o izboru delegata
9
Dnevnik 2 10.11.2026.
1
Ponovo odgođena izgradnja zgrade IDDEEA u Banjaluci
3
Komentari (9)
porez
Strasno reprogram se daje poslusnim i podobnim cista diskriminacija u odnosi na druga preduzeca i radnje o dokaz da zakon nije isti i obavezujuci za sve gradjane Srpske.
Dragan
Uvijek je država nekom majka a nekom maćeha. Samo dok siročići ćute ništa se promijeniti neće.
dd
Fantasticna dijagnoza. znamo odavno za te cuvene reprograme i isto tako da onaj ko se bori da tim nekim privatlukom prehrani porodicu nece sigurno od drzave nista (jaka nam drzava opet) dobiti. sve je to isti lopov. dobijaju oni koji imaju milione jer nece da placaju porez pa se pokriva tim nazovi revizijama. znam jednog banjaluckog velikog privatnika koji je od rata na ovamo postao milioner koji ne placa ni doprinose za radnike, a o porezu da ne pricam. stalno je u reprogramima, ali zato se vile prave, kupuju jahte, putuje itd... kakva emonija, kakvi "bakraci". politicari znaju kakvo je biracko tijelo cim su oni na valasti te takve price prosipaju i kao sto vidimo za politicare to funkcionise.
Fed
Koga jos interesuje ekonomija da nas to interesira davno bi srbi digli ustanak.
Maja
Ovo niko ne komentariše a da je nacionalizam svi bih skočili jedni na druge.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.