Danas slavimo Djetinjce

Slave se treću nedelju uoči Božića tako što rano ujutro ili po dolasku iz crkve s bogosluženja odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan, običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.

Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme “otkup”. Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima “platiti otkup” na praznični dan.

Rano ujutro na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, vežu decu. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede.

Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla “deca” koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca “otkupe” poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.

Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je u svom životu čovek dobro učinio.

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.