Štrajkom do posla, jajima do pravde

U Parku „Mladen Stojanović“ niklo je u poslednjih nekoliko meseci pravo šatorsko naselje, u kome štrajkuju ratni veterani, RVI i drugi nezadovoljnici.

Nakog dugogodišnjeg obijanja pragova kancelarija i čekanja da vlast reši njihove probleme, neki građani jedinu nadu vide u privlačenju medijske pažnje.

Da to može biti dobar alat u rešavanju egzistencijalnih problema pokazuju primeri bundžija kojima su nadležni ekspresno izlazili u susret, samo da se „maknu ispred kamera“ i „ne dižu frku“.



Tako je Željko Blagojević, svoj problem rešio jajima. Nakon dve godine traženje besplatne pravne pomoći gađao je zgradu Vlade Republike Srpske jajima, a već sutradan ga je u svoj kabinet pozvao ministar pravde Anton Kasipović i rešio mu problem.

Davor Jerilović je posle pet dana štrajka glađu ispred Narodne skupštine Republike Srpske, privukao pažnju tadašnjeg premijera Republiek Srpske Milorada Dodika koji mu je obezbedio posao u „Elektrokrajini“.

Pravljenjem drame svoj dugogodišnji problem delimično je rešila porodica Kuzmić, koja više od decenije pokušava da dokaže da je kuća u kojoj žive u njihovom vlasništvu.



Oni su devedesetih godina menjali imovinu u Hrvatskoj, ali 2003. je sud poništio ugovor o zameni. Kada je na red došla deložacija, Kuzmići su zapretili da će se zapaliti plinom. Deložacija je odložena, a posle toga im je Ministarstvo za izbeglice obećalo novu kuću.

Ljupko Mišeljić, novinar i aktivista, kaže da se sve ovo dešava, jer vlast nema strategiju, nego samo taktiku.

"Ono što se pojavi u medijima, rešavaju kao najurgentnije, da bi pokazali javnosti da nešto rade. Rešavaju, dakle, pojedinačne slučajeve, pod izgovorom da „ostali nisu predviđeni budžetom“ ili da je „u toku izrada strategije“, a niko od njih nema pojma kako se prave strategije, niti čemu one služe", kaže Mišeljić.



Kada je u februaru došao u Banjaluku i započeo štrajk u parku, Njegoš Tomić, sin poginulog borca iz Višegrada tražio je zaposlenje u Hidroelektrani Drina, tvrdeći da kao sin poginulog borca ima pravo na to.

"Nakon 17 dana štrajka, ponudili su mi posao u HE, i skoro 40.000 KM u novcu, da se maknem iz parka, ali ja sam odbio, jer želim da isteram pravdu za svu decu poginulih boraca", kaže Njegoš.

On je i danas tu, ali ne zna do kad će ostati, jer mu je, kaže, inspekcija najavila rušenje šatora.

Izvor: Blic